Delo

НАША ВОЈСКА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 111 ратовн допринелп те да се бар на пољу војенога устројства реорганишемо према добијеном искуству, а у сагласности са законима ратних захтева и степеном наше материјалне, физпчке и духовне снаге? Ништа, савршено ништа. То, у осталом, рећи ће сви, јер сви знају и тврде, да нам у војсци не иде све како ваља п да су све досадање ратне недаће последица слабости наше војске: само што већина ту слабост хоће да тумачи некако или рђавим наоружањем или узроцима, који истичу из слободоумља и распуштености народа, а у неколико и узроцима лоше спољне политике. Стога, да се зло замени добрим, пројеката видимо и невидимо. Сваки, и званп и незвани, гура вам тек нешто под нос и тврди да је у том његовом „нешто“ спас, само ако се томе прида онолико милиона, колико је у том „нешто“ израчунато.1 Но у прошлост где леже милиарде, нпко и не помпшља да загледа. Код нас се живи фразама и сањаријама и у њима је сва наша будућност. Као нигде говори се много и као нпгде ради се мало. И онда треба ли да је загонетно што стојимо непомично на тачци замрзавања, што се неваљало не понравља, недостатци и празнине не попуњавају и махне не уклањају! Њих нико не види, нико их није прибележио, нико их никад није ни тражио! Тактика расматра питања о најбољој п најпробитачннјој употреби војске у боју, али прпмена тактичких закључака изведених искуством и а ро81ег10п, и на основу тих закључака формулисаних ноставака, условљава да се иретходно томе рационално реше иитања о најбољем и најцелнсходнијем начнну комплектовања и организације војске и о начину снабдевања војске свим онпм, што олакшава, потпомаже и одржава правплну функцију мисли, покретност и истрајност живога организма. Обмана бп била мислнтп да су та п таква пцтања код нас рационално решена. Све, што је у том иравцу рађено, сакато .је и урађено надохват, понајвише невештим копирањем поје1 Са овима су, обично, н нашн меродавпп, који такође нмају своје иројекте, оиет, разуме се, уз енровод мнлиоиа: алн како се до тпх ново\ мнлиона никако не може да дође, па чак ни онда, кад решавају и ноћу изабране скупштине, у којима заседавају све самн најчнстпјп нотабли, то је и разумљиво, зашто се од жеља и иројеката нпје прелазило на дело. Пустн мплиопп, како би се с њима могло п лако и много!