Delo

114 Д Е Л 0 свакојако морају претходити свакој мобилизацији, и предвиђенп условн при којима ће се она моћи обављати — осиовп н услови, ван којих је мобилизација или бесмислена или тешко и споро остварљива, а н да не кажемо сасвим немогућна? Ннчега од свега тога код нас нема. Поред грдне хрпе од сваке руке исписаних закоиа, уредаба и правила, од којих су многи мало н читани, за нзвођење мобилизације није ништа нарочнто и специјално прописано или наређивано, сем, наравно, некпх иедотупавпх шаблона и форама, о којима ћемо рећн коју ниже. II ако смо у скорој прошлости имали три рата и у сва трп триели од последица рђаве мобилизације, ипак се од надлежне стране никад ништа озбиљно не само није предузимало, него пн покушавало, да се, нрема добијеном искуству, постави момент мобилизације на здраво земљиште. Наша практика ништа није урадила да се у погледу снреме за мобилизацију и о извршењу саме мобилизације нађе и разради најподеснији начнн, који би олакшавао извођење мобилизационих послова и убрзао ратну готовост војске. Па и иаша теорпја, којом се и сувише продуцирају разии војенн кабинети п комитети са ђенерал-штабом на челу, до сад нам није пружила ннкакав упут, нацрт или бар какав нројект за студију. Онај званично названи упут за мобилизацију, иечатани 1897 године и разаслати „строго поверљиво“ дивизијама за начелиике штабова, није нпкакав збиљски упут, нити је он, по својој садржини, кадар да служи као руковођа у мобилним приликама. Сем оиредел,ења броја дана у току којпх се мобилизација мора нзвршитп и још неколико кратких и цеуасних захтева, изложених на пет-шест листпћа, све друго, што тај иазови упут садржи на својих осталих 50—60 страна, то су све само разне форме за поднашање извештаја од сваке руке, којима у оваквим приликама, кад сваки тренутак треба да је заузет производним радом, најмање може бптн места. Но пгго је још занимљивнје, а уједно и жалосно, то је да се овај унут сматра у исто време и као некакав обвезни план за мобилизацију! Нашли, дакле, мудри људи, да свака мобилизација н у свакој команди може да се врши но једном општем плану и иезависно и од доба годнне и од свих других прилика — месиих, материјалних и наравствених — и ако су ове у сваком другом месту различнте.