Delo

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 115 Но кад смо већ код речи о упутима, да напоменемо, да нешто много боље и много поучније него овај званични упут. у погледу вршења мобилизације и припрема за њу, даје пам у свом уводу књига „Служба ђенерал-штабна“, издање незванично и још од 1890. године. Нема, до душе, ни овде детаља у чему се састоји једна мобилизација и како се она на практици врши, али се ту ипак наводе бар услови којп утичу на брзину извођења мобилизације и излаже: која лица какав посао треба да раде, од кога се где саставља основни план за мобилизацију, и од кога се и где врши даља разрада планова за поједине трупе према њиховим приликама. Друга добра страна овога краткога и, тако рећи, успутнога написа та је, да он, указујући основе на којима почива и услове од којих зависи успех ратне готовости и брзина мобилизације, не препоручује и не износи никакве рецепте и шаблоне, који би нредузети посао само ометати могли, већ, противно оном званичном формалнику, даје маха ннпцијативи старешина у војсци и упућује их на самосталност и саморадњу. Па и ово није, наравно, ни све ни доста, штоједна мобилизација условљава. Теореме и поставке које је теорија прибрала из практике пли искуства па их кратко формулисала, и не отпочпњу и не завршују посао. После њих или на основу њих, а уз знање услова који једну „војску чине ваљаном п способном за нзвршење свога задатка“, о чему напомиње аутор реченог написа, требало је да неко крене даље и да објасни, како се та „ваљаност“ п та „способност“ постпжу па практици, н требало је да у паралелп „карактерних црта“ кодједног плп другог посла покаже начии и средства, помоћу којнх се те црте могу и да створе. Свакоме, на кога се товарп ред обавеза н дужности, треба у исто време дати и прилике да се упозна с прнродом иослова које има да вршн и нзврнш, н научпти га практичном начину како да нх обавља. Иначе, све нсписане и обавезе и дужностн, остаће мртво слово на хартији н као лепе али недостижне жеље. Дакле, све што нмамо као унуте за случај мобнлизацпје, то су, како смо већ н навели, она мпнистарска књнжнца разннх форма и овај научнн одломак, о коме мало час напоменусмо. Друго што по овоме предмету не постоји. Према томе и разумљиво је и природно, што се код нас п не зна, шта је то н какав је то тај начин о коме се говорн, јер нигде н нпкаквн 8*