Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Еквиноцијо, драма Ива Во.јновића. Еквиноцијо! Како ужасна и језовита реч, како леди срце и купн тврду душу јадних полораца! Величанствено и страшно море, у згуснутој магли слапа, а под бурном навалом тучаних и тмастих облачина, како је сурим застором прекрилило бедне и пусте бескрајне обале. Фијуче и јауче беспи циклон и помампо шиба дебело море. Раскида му и раздире горостасне вале и прождире густу нену, претећи страшном немани, што стреми из незнаних дубина. Мукло ћути и стрепн склопљено мрачно пебо, а гомилање страховитих облака његових неми је сведок страшне борбе без бранича, и тегакога бола без пребола, и нустошне смрти без покаја. А тамо доле тутњн усплахирено и зајађепо море и болно .јечи, и љуто цвили и очајно запомаже, кршећи се о убојите стамене хридине. Као да се удруашо вапај оних бедних, невиних жртава, што их је прогутала ненаситна бездан, а холуј разноси плач и .јецање и јадање несрећних матера, сестара или љуба. Нигде рибара, нити живе дугае. Занемело цело нристаниште, а јадни двоножац шапуће тихе и усрдне молитве за подупртим вратима н затиснутим прозорима. У сутон још црње н страшније. Вудно и напрегнуто око запази у безмерној даљнпи како ннско избијају зелепкасте нламенс стреле. Ајмех, стрепи, мучна душо, ето га иде, ето долазп! Ко? Којн је тај незвапи н немилн гост, што га онако јадни дани н ужасни часови наговештавају ? 'Го је страшни еквиноцијо. Као каква огромна завеса црних облака, сипајући окомите сребрне траке, иде у сусрет ужасној борбн, у кошгац живота и смрги. Та страховита слпка из нрнроде, ко.ју само симфоннски нптермецо уме у драми нриказати, симбол је другог једпог еквнноцнја, Дело књ. 31 0