Delo

180 Д Е Л 0 моралнс буре, што потреса човечију душу. Иво, мештар на шкару, во.111 сс са Аницом, ћерком поморскога капетапа Фраиа. Он, одрлнја, Фурда, воли ћсрку једнога госпара, једног складног пучана. Ридиколо! Њој отац намељује другог младожењу, Ника Мариновића, богатуна из Амсрике. Он је ево дошао у ове крајевс, у свој завичај. да проси Аницу и да на свом барку „Слободи“ поведе младиће за Америку. Бедни млади људи! Ко то мари што их преко ноловинс пропада од убиственога рада. Они су гладии, а на њих ее смеши злато, загрева их и засићује. Уздају се у своју младу и бујну спагу, под иривлачном намамом да носе прстење, или да ставе патенту,, или да им мати злаго преда. Бар се Марко Капетанић, нема двадесет година, није смуцао по граду, да га туђа милост прирани, а сад купује палац кнезова Соргића и пружа се у камарп дамашкапој као какав властелин. Ено и Перо Смоковац, одрлија пре нетнаест година, а сад гради палац на Пилама. У кући капетановој јад и сузе. Аницу пе мами прстење, ни гајтани ни огоПогепИпо ии свилена отђгеПпа. Неће она за Ника. Расте гнев у суровога оца: — А зашто, госпо Ане. сП ј^гасгја? За то што је дала реч мештру Иву. А отац ће: Брава, брава — тако ме густа! Финалмспте — говориш чаро! Но долазак Ников није ојадио само Аницс и Ива, но и матер Ивову, Јеле. Он јој спрсма еквииоцијо, који ће јој измучити душу, па најзад и смрћу згодити. Али, зашто је мати тако осетљива према овоме такмацу синовљеву, кад се већ зна да богатн свуда потискују тужне сиротане? Зато што тај Нико није само такмац и што она није удовица, као што се зове. Оп је онај бездушник, који ју је, пре двадесет н седам година, завео немилостиво, њу, младо, неискусно девојче ћер удовице капстана Пва. Снт љубави и склон авантурама, он нобегне у Америку, а остави јој зачетнога Ива „дијете срамоте, дијете јада, ди.јете плача“; „у срамоти га зачела — у плачу га повила...“ Како сс доселила, но напрасној смрти материној, у нов крај, иико није ни знао да је удовица п да се под тим црним убручићем крије јадна грешница. Јеле сс састојс са Ником и одлучно тражи од њега да је узме за жену, да јој врати иоштење и спасе душу. Махнитичина! Зар њу, тако стару, слабу, испијену! Он хоће дсвојку, хоћс сина, да му иаследи часно имс и поштено имање, које јс задобио приваљујући, сиромашећи и убијајући. Не узима је, жељан младе крви, како сам вели оцу њеном, но је узима из рачуна. Мисли да ће му под старост доћи жеља, као и свпма Дубровчапима, да по-