Delo

Д Е Л 0 1 4(> Одбегнула за стара бећара, Пишти нана: — ал не хаје Стана. „Немој мати ћерци веровати, Не пуштај је у село на прело!“ Милорад М. Петровић МОЈ ХРАМ Црква беше у мом срцу, Узвишени, Божји храм, На олтару гореоје Вечнн огањ, вечни плам. Ти си сама долазила Светилишту тихом том, II измпрну, мирис слатки Палила у храму мом. И олтар је дивно сјао, II далеко био знан, Са завишћу гледао га Мимоходник, нутннк стран! Ал’ ти оде; а за тобом Неличанство, слава, рај, II мој лепи храм изгуби II све дражи и сав сјај! Иа оставЈвен сада тако Стоји тамаи, празан, сам, II минулу прошлост снева, II божански, топли плам. IIII далеко негде гледа Пз тншине и из сна: Где се нова црква диже II његовим сјајем сја! Сокољанин