Delo

КЊИГА 31. СВЕСКА 2. Д Е Л О Мај, 1904. год. П 0 Е 3 И Ј А ИЗ ЗБИРКЕ ,,СЕЉАНЧИЦЕ“ МОЈА ДРАГА Нек мирише босиок у башти; Нек уздише врежа ладолежа, Што се вере уз њене пенџере, И ја шта ћу: и ја уздисаћу. Некад ме је севдалијом звала, И босиок у китице брала, Сама брала, китила ме сама, Моја драга, убила је тама. А снноћ ми кара-абер дође, „Кара абер у кара земане:“ „Твоја драга другом руку дала, Другом дала п прстеиовала!“ НЕ ВЕРУЈ Нревп мала од лупе мандала; Свака мајка ћерку замандала, Нестануло лепотиње Станке, У вечере, у мале заранке. Дело књ. 31. 10