Delo

156 Д Е Л 0 само од себе, а у срцу нешто га забоље, јер је осјећао, да је ту земљу и он туђинцу продавао! Али зато ће он сада то све поиравпти. Најприје треба свећенство уредити, а онда помоћу свећенства подпћн народ на ноге. Већ два сата ишао је Зника пјешке. Мало низбрдо, а онда опет много уз брдо, опет мало ннзбрдо, па опет горе. Десно и лнјево прострлн се прекрасни внногради, све засађено у редовима, а лоза се пење по жицп. Таково шта није било за његове младостп. Кад би његов отац нашао гдје лакат дугачак комад жице, спремно бп га добро и чувао за већу потребу а сад гле жице у обиљу! Бадава, култура то сама доноси! У даљини видјела се већ црква и жупни двор његова пријатеља Кордића. А какав рај био је то! Сав у једном цвијету! Воћке око дворца цвале, а пред дворцем простро се цвијетњак, чист, уређен, као умивен п очешљан! Подаље ено господарска стања, све добро одржано, све окружено воћкама, све цвате! Красота! кликне Зника, постојавши мало. Па ето такав снажан човјек, који је то све створно — закопан овдје! Око дворца жупнога простиралп се сами виногради, а све ново насађени американском лозом. Који трошак, сјекне Зники главом, све то риголати, гнојпти, садити, онда цијепити, а сада одржавати! Из винограда су зијевали у вис топови, којима се пуцало против облака који су пријетили тучом. Још и то! А моји старци садили виноград — ај, како! Без реда, заболи гдјегод комад лозе у земљу — и ето трса! II Зннка се морао насмијати. Око њега птице пјевале, а он пх познавао по пјевању још из оних времена, док је као дјечарац био пастир код свога оца. То је кос, то дрозд, ово сјеница, ово чешљугар. а тамо у грму и славуљ! Зника их је очима тражио и драговао с њима. Још мало — и ја ћу почети стихове градити! — смијешио се Зника сам себи и својој раздраганости. Гледао је у воћњаку Кордпћеву — умјетна гнијезда птичја, што их је Кордић — можда и сам својом руком начинио и тамо нричврстио. У гнијезда су долијетале и одлнјетале птпце. Дрвеће је било красно развито, свуда се опажао траг човјечије руке. Зника се пожури, да загрли нријатеља. Бидио га у воћњаку крај пчелињака. 0, здраво пречаснн господнне! — у чуду се јави Кордић — а онда заче латинским језпком даппта Знику: Како је? Како здравље? Шта је ново?