Delo

220 Д Е Л 0 јнх се једно (кптајско) номеша с Манџурцима, а друго — с Малајцпма. Кемпфер велп да су Јапанци засталп Малајце у Нппону и одагнали их одатле. У њиховом језпку има неког сродства с китајским. тако бар веле зналци китајскога језика. Па ипак се могло десити да је заједнпчкп језик ових народа у Китајаца очуван, а у Јапанаца смешан с језиком Малајаца, или оних островљана, које они затекоше у Нипону, Кијусију и на другпм островима, н који су могли бити и Курнлци. Зар то не би могло бити тако? Ја знам да се за ово не бих допао Јапанцима, да се они не би устручавали да ме зато баце у тавницу; али мени је сад ипак добро у Јапану. Они сами доводе своје порекло од небеснпх спла, и при том налазе да је боље ако се рече да произлазе и са севера, од Курилаца него од Китајаца. Но ја сам готов да браним своје мишљење, а особито сад, кад сам се тек растао с Китајцима, док су ми црте лица њихова тако живе у памети, и кад видим лица нова, али њнма слична. Што то не би било мишљење? Ето, Кемнфер доводи Јапанце — шта мислиш откуд? — од вавилонске куле! II води их у гомили, колонијом, како вели сам, од Каспијског мора, кроз сву Азију у Китај, н отуд у Јапан, и то оваке каквн су сад: с готовим језиком, наравима и обичајима, без мало и — са завеском испод пазуха, у којем су свезали све своје садашње кафтане и сукње, с грбовима. Још да напоменем, да овде, осим разлике између проста и образована народа, у начину живота, храни, васпитању и радиности, има још и друге, оштрије, свакојако племенске разлике. Кад се загледаш у лица старијих чиновника и свите њихове, и оне остале масе, што се тиска на околним лађама, и невољно долазиш на мисао, да су -се овде састала и смешала два племена. Прост народ запста има у цртама лица много заједничкога с Малајцима, које смо видели на Јави и на Сингапуру. А како је у Јапанаца строже него и где укорењена нетрпљивост смеше једних друштвених слојева с другима, то није никакво чудо, што је покорепо племе све досад остало без мешавине са завојевачкнм племеном. Ако упоредите јапанско васпитање с китајскнм, видећете једноликост. Једна и иста, нривплегисана стара религија Синто, или: клањање небесиим дусима, као и у Кптају, — а затим будпзам. II овде и тамо господари више морално фплософски, него релнгпски дух, н нотпуна равнодушност обојих народа према релпгнјн. Затим, — једнолико трудољубље н способно-