Delo

•224 Д Е Л 0 Оснм Нарабајосе другог, само још један је привукао на се моју пажњу. Не знам како се зове; био је у свпти, али није улазпо с банпосима у кајуту, камо су због тескобе и врућине пустили само неколика потребна лица. Он је омален, стројан п држао се право. Да лп гаје било стид, што нцје ушао унутра, пли што нпје за собом имао каква бнло другог достојанства, очпм частн, што је јапански чиповник, или је појимао шта га окружује, — не знам; али он стајаше на палуби поносито, у дивној, безбрижној нозп. Пмао је европско лице, нравилне црте, танке усне, вилица му није искакала напред, као у других Јапанаца. На лицу му ниси видио ни оног тупог задовољства самим собом, ни комична достојанства, ни наивна, ограничена расположења, као у многих од њих. Напротив, у очима му сија свест о својем јапанству, и о томе, што му недостаје, а што би он хтео. Видите ли, да и Јапанац може бити интересантан, али како ретко! Ако дође још једном, одмах ћу се упознати с њим, сазнаћу му име, позваћу га у кајуту и ма како сазнаћу шта је он. Сумњам, није ли он ту инкогнпто, пли се из радозналости умешао у свпту и дошао да види какав смо ми свет. Тога дана у вече, т. ј. кад су Јапанци нримили писмо, они, по обичају дођоше да јаве да су „предали писмо“, у шта ми, у осталом, нимало нисмо сумњали. Трећег дана затим ето ти нам опет хокејнса да гледају Фрегату. Један од њих беше Баба, а други — неки новајлија. Они зажеле да виде адмирала, а рекоше да су донели одговор губернаторов на писма од адмирала н пз Петрограда. Ту банноси пзвестише, да је његово превасходство „видео нисмо са задовољством и добро разумео“ п да ће се постарати да учини све. Адмирала‘није смео примити без допуштења али је већ послао курира у Једо. п нада се да ће скоро добпти одговор. Међутим време .је текло, те дотегосмо до 9. септембра. Чекасмо одговора пз Једо-а, радисмо и осећасмо досаду, не радисмо — и опет нам бп досадно. Никаква задовољства, скоро. Плн нашн оду на корвету, или с корвете дођу овамо — на ручак, на чај. Спремају неки комад за иозориште. Јапанци нас походе, али сад већ ређе. Ппак, ускоро нас узеше чешће походити, а ево зашто. Још кад смо дошли, молили смо да нам иошљу провизије, разуме се, за новац, п рекосмо им, да је нначе нећемо узетп. У одговор на то Јапанцп запевају своју