Delo

фРЕГАТА ПАЛАДА >■23 Јздахом изјавише, да их до усхићења доводи све, што су видели у нас, и да би им се хтело да буду Бвропљани, Руси. да путују, да виде штогод па ма то било и на Бонин-Симу... 0, јадниче! да лн ћеш доживети да твоји сународници, вољно или невољно, пусте себи друге, или своје повезу у туђа места? Ти би спгурно бпо међу првима. — Тај Нарабајоси други је врло скроман, замшнљен, нема перчина на темену, ни манира, какав је у већине Јаианаца, тако исто нема ни опе самоуверености, као у оних, који су са свим задовољни својом судбином и не мисле више ни о чему. Види се да има у глави сазнање о потреби нечега бољег од онога, што га окружује... II није он сам такав. У тим је људима будућност Јапана и наш успех. Лепих лица готово ннсам ни видио, а оригиналних има много, већи део, оригинални су скоро сви. Ено, иогледајте нх! Коса, зачешљана одоздо, даје глави изглед крушке, кафтани им стоје као неки мантплети са широким рукавима, па онда огртачи, па оне напуче! У једног лице дебело, меснато, у другог мршаво као у птпце; обрве дугачке а поглед такав, да сам довољно доказује глупост главе; — онај трећи сав рохав у лицу, никако не може да склонп велике зубе из горње вилпце. Онај издигао обрве и гледа како се матрози купају, како се један за другим бацају с крме право у море и за тренут нестају у води; овај овде засео па не скпда ока с онога што се ради у кајути; онај онамо седи на столици па блене у топ, а од старости не може да склопи усана. Сви они стоје незгранно, спустившн труп коленима, а већина нх изгледају дремљпви н троми види се да нх ништа не узнемирује да у целој тој маси људи нема ннкакве сталне ндеје, нп цнља, како бн требало да је у гомили мисаоној, да они једу, спавају и више нншта пе раде, да су навикли на такав жпвот н да га воле. А све је то — свнта. II баниоси нису нншта болш, осим неколпкпх, као игго су Баба — Гарадзајмон п Самбро. Кад којн изговорп своје питање, или одговор, одмах дремљнво зева и звера у страну. докле тумач то не преда. Пажњу њихову мањ ако пробуди егзерцир. или изненадна лупа на палуби, нли штогод натоналнк; тада онп избече очи, наћуле ушп, а затим спет падају у апатпју. II музнка пх већ впше пе креће. У њих нема жива погледа, смела пзраза, пнтересовања, оштрнне, — свега тога, чнме тако свесно влада Европљанпн.