Delo
226 Д Е Л 0 у део но нешто: сандучић, чибук и друге ситнице. Хтело ми се да поручим од свега по неколпко комада, алн скупо возе. За мало већи сандучнћ узимају по 12 танла, (танл = 9 дннара), за омањи — 8. Преваренп у једном, Јапанци постадоше пажљивији, смотренијн. Адмирал рече, да у очекивању одговора из Јадо, треба нзнети хронометре на камењар, који ту нред нама бијаше. Ми опако издалека пустнмо то у уши Јапанцима, а онн, одмах ћушнуше у камењар дрво, да у ч и н е к а м е њ а р с л и ч н н м б р е г у, на којп смо обећали да ие силазимо. Комендијаши! 80. августа, на Александров-дан, давао је дорукак Б. III. на корвету у част својега имендана, Било је сасвим весело. У реду разних задовољстава, бпло је и једно веома значајно. На палубу изађе осамнаест дечака, од 12—17 година. Они сложно певаху романсе н хорске песме. Један нмађаше чпст, звучан сопран, други диван контралто. На крају двојица најмањпх одпграше некоје руске игре. Примораше их да говоре иа изуст Кириловљеве басне. Сви имађаху не руске физиономије. Ко су та деца? Камчадади! Уче се у школн у Петропавловску и спремају за ннже службенпке на бродовима. Ето, где се зажегла искра просвете п уметностн! Свп ови дечаци празником долажаху на фрегату и дивно певаху у хору литургију. Почетком септембра посетио нас је помоћннк овдашњег обер-хофта, или директора холапдске факторије, млад човек, по нмену... заборавно сам — ком. Самог обер-хофта зову Донкер Курт. Пореклом је од неке старе холандске породице. С помоћником дође гомила јапанских преводилаца: они не одмнцаше од њега ни корака. С њим узеше говорнти француски, алп он замолп да се говори холандскп, због Јапанаца. Жалоено је битп у хансу, а да је бог зна зашто! Овај младић је ту већ девет годнпа. Он рече, да ће сутра доћн н сам -обер-хофт у визиту. Али овај не дође нп сутра дан, иа ни прекосутра а касније пас извести да је болестан. II тек, кад наш транспорт стиже нз Китаја, н кад адмирал посла обер-кофту половину бика, штојеовде реткост, он се захвали кратком цедул>ом, и у њој нзјави велнко задовољство, што је адмирал појмио прави узрок његове мппме неучтпвостп. 2. сеитембра, у два часа по попоћн духну јак ветар: вихор с гора п нз теснаца беше страховит. У трп по поноћн, ма да