Delo

фРЕГАТА ПАЛАДА 229 вићу вам, поред осталога, како смо се видели с нагасакским губериатором, и то онако, како сам записао то внђење нод 9-им септембром. „Шта је то? Одкуда сам ја? Где сам био, шта сам видео и чуо? Да нисам проживео један час из хил.аду и једне ноћи? Да нисам преседно у магичком балету? Илпјекрај мене минуо један од оних калејдоскопских узора, који сину у уобразиљи, изненаде те својом јасношћу и немогућношћу, па пропадну без трага? Ви сте, разуме се, бивали на разннм балетима, гледалп многу слику у источном типу, па сте то после нредавалп забораву, као тренутну машту, као чудноват сан, што вам прекине строгу мисао, што вас одвоји од ствариога живота. А кад би вам ко год казао да тај балет, та машта, узор и сап — није балет, ни машта, ни узор, пп сан, већ пајчпстпја стварност, ви би онда одговорили: „Ми смо негде на островима, код Излера!“ Да, на островпма, разуме се, само не код Излера, већ код Овосаве Бунгона КамиСама, нагасакског губернатора. Сад смо баш од њега. Мпслићете да нас је тамо пренеразило такво шареппло од којега очи страдају, нли — гомнле тканппа светле боје, или гомиле драгоцена камења, ћилпма, арабесака, — у опште то, што се назива источанским раскошлуком, — не, нпчега од тога нпје било. Напротпв, све је просто, скромно, чак сиротињско: али је све чудно, ново! На сваком кораку — за нас певиђена ствар. Још 5-ог, 6-ог и 7-ог септембра долажаху нам сваки дан хокејмси на договор о церемоннјалу наше посете. Ви, тамо у Европн, бринулн сте се тада хоће ли што крупно бити, ил’ не бити, а ми смо се по целе дапе прегоиплн око тога, хоће ли се седетн, илп не седетн, стајатн, нлп не стајати, па опда, ако ће се седетп, то како, п на чему, и т. д. Јапанцн иредложшне да се седп по њнховски: на патосу, на петама. Клекните, иа после седпте на иете, — ето то вам значи седетп јапански. Опробајте, видпћете да је згодно: нп пет мннута нећете издржати, а Јапанци седе тако по неколико сахати. Ми нзјависмо да не умемо тако седетн, него да ли бн губернатор хтео да седи по нашпнскн, на столици ? Али Јапанцн не умеју да седе нашннскн, а међутим нзгледа, да нема нпшта простије;