Delo

228 Д Е Л 0 н по часа, па онда спавам, а затим шетам, у шетњи скоро пстп разговор. А после долази чај, шетња по палуби, уз звуке наше музнке, па онда слика лепе вечери са звездама што блистају величанствено, као бенгалске ватре, у овом ретком и прозрачном ваздуху. Вечером одеш да поседнш код овога или онога; на крају полежу сви; кад већ немаш коме да ндеш, враћаш се у своју собу, и поново седаш за рад. Долазак Јапанаца много је пута прекинуо наша дневна занимања. Чим чујеш пуцкање њухове обуће но палуби, оставнш перо, узмеш капу ипођеш да виднш зашто су дошли. Тако су пам дошли п 5. септембра. Ја сам пешто куњао, па заспим пред ручак. Фађејев ме буди: „устај, в. в. велн ми, ево Јапанаца: дошао је једап новајлија, овако дебео“. Ја сам га застао већ код адмирала с осталим Јапанцима. Он имађаше пуно, округло а преплануло лице, без руменила у образима, с јако нзвученнм горњим зубима п сталним, често н невољним осмејком, због зуба јако нзваљених напред. Он је врло умешан и окретан; зову га Кичибе. Дошао је да се споразуме о церемопијалу, с којим треба примити носланика п хартију за врховнп савет. А! то значи да је дошао одговор из Једо, и ако онн веле да није: лажу, лажу, иначе не бп смелп ни говорити о церемоннјалу. Мени је остављено да саставим нројекат церемонијала, т. ј. како ће адмирал поћи у град, ко ће му бити у свити, како треба да буде предусретнут, итд. То је овде ствар врло важна. 6. септембра. — Тако је. Одговор је дошао. Дапас опет дође Кичибе и рече, да су, бајаги, мало час добили одговор. Ја сам спремпо био хартију за церемонијал, кад ме позваше у адмиралску кајуту, где беху н Јапанци. К. Н. Посјет казивао нм је холандски тачке церемонпјала. Кичпбе се сме.јао, кашљао и једва савлађнвао нестрпљење докле се ствар чнтала. Он се позивао на то, што је наш посланпк Резанов пмао много мању свиту. Одговорише му да је садашње посланство послато с већим задацима, па је зато и свита већа. II адмнрал је настојавао да свита буде већа, зато што се свима офицприма прохтело да изађу на обалу. Не предвиђајући могућности да вам шаљем писма из Нагасакија, ја сам и престао да их пншем, па сам почео воднти дневнпк. Ако се да случај да вам пошљем нисмо, исцепаћу неколико лнстова из дневника, чнм и завршујем ово писмо. Ја-