Delo

фРЕГАТА ПАЛАДА 231 — А у нас је то веома уобичајено, — одговорише они, ми тако увек... Али изгледа да су лагали: намера им беше да подражавају адмиралу, којн је, при првом внђењу с Јананцима на фрегати, наручио доручак за хокејисе п оставио нас да их угостимо, а сам није био ту. Боже мој! Колико тражења, молби! Кичибе се вртно на столици, са слепоочњача му лију потоци зно.ја. Љода се клањао, смејао, како је горе могао. Па чак и сурови Садагора се клибио. Али ми остасмо при своме. Сви се толки ожалостише. Са уздахом пређоше затим другим питањима, на пример, томе: на чијим ћемо се шалупама возити, и ту усрдно предлагаше своје, говорећи, да нам тиме указују поштовање. Мп то одбисмо, из разлога, што имамо довољно својих; они су опет молили, а ми смо молбе одбили. Лица им се истегоше. Све су то, као што видите, ситнице, о којима не би вредило спорити, да оне не вуку за собом значајне последице. Да смо им уступили у ситницама, они би тражили уступања и у озбиљнијим питањима, и то би их занело у одношајима с нама. Зато се адмирал стално и држао своје системе: смерности, учтпвости и сталности, како у ситннм, тако и у крупннм питањима. По ситницама, којима се започеше наши одношаји, Јапанцп су требали да саставе појам о нама, а ми — да утврдимо тон за даље преговоре. С тога је све ово много важнпје, него што изгледа на први мах. Нашп су помншљали како да им укажу пажњу, те да ублаже отказе, па дођоше на мнсао да сашнју лаке, платнене ципеле, и обуку пх новрх обичних ципела, кад улазе у јапанске собе. Скидање је обуће нсточанскп обичај, н Јапанцима ће се свакојако допасти, ако не тагамо патоса, на коме они једу, пију и леже. II ударн се у посао: за 24 сахата ваљало је доћп до обуће. Сваки, који је само умео да држн иглу, био је заузет. Ако је судитн по томе, како су рђаво сашнвене биле моје ципеле, држнм да их је шио сам Фађејев, ако је н обећао да их да у рад једрнлару. Неки су хтели да иду у калочинама, али ради једноликости морали су следити општем нримеру. У осталом, ја не бих био с раскпда да скинем н чпзме, и да седнем на патос, само да бнх нрисуствовао церемонији. У вече погледамо, онет иду Јапанцн. — Којп је то већ пут? II зашто нду? — Све због церемонпјала.