Delo

232 Д Е Л 0 — Па шта бн још? — Губерпатор ппта би ли се ви моглп частити без њега; то бн добро било за Јапанце, вели Кичибе. — А лоше за Русе, — одговоре му. Опет започеше клањања, молбе. — Лепо, рецпте им, — изјави адмпрал, — да могу поднети чај, по њнхову обичају, али о доручку да не буде нн спомена. Јапанци се и томе обрадоваше, особито Кнчнбе. Види се да му је губериатор наредио, да удеси, да ми како било прнмимо доручак; Губернатору је тако наређено од Горочнја, а овоме од Сиогуна. — Још је губернатор молио, — поче Кичибе, — односно шалупа; како бп било да идете на пашој. — То не може! — одговорише му суво и кратко. Затим се водио договор о свитн, о броју људн, о стражи, о носплима, које смо нензоставно тражили за све офицнре. 0 свему се спорило, са сузама. Против музике се нису изјасннлп; свакојако свима, па п губернатору, хтело се да је чују. Одоше. Сутра дан, 8. ето их опет, и покушаше да говоре о доручку, о вожњи на њнховнм шалупама, алн узалуд. Њнма се хтело да покажу пароду да ми пе идемо сами, већ нас возе, једном речп, — да туђннци у Јапапу немају своје воље. Затим тумачи замолпше, да им се на холандском папишу све тачке церемонијала, како би хартију дали губернатору. Казаше им да дођу довече, хартија ће бити готова; али они рекоше: „боље да је прпчекамо“. Ја одох иа ручак, а они све чекају, затим легох да спавам и устадох, — они још ие беху отпшли, и тако дочекаше ноћ. II њпма дадоше обед; II је обедовао с њнма. Веле: не једу месо, а у пасједоше колаче с говеђином п супу с пплећнном. Заповедилп су да се с лађа донесе и њихов ручак, где, између осталог беше и рнбе печене, пресоване н исечене на правилне комадиће. К. Н. II. вели, то им је добро. Не знаш је ли нстнна, пошто је овај господип у стварима гастрономпје врло снисходљив. Јапаици одоше, рекавши, да је састаиак одређен за сутра, 9. и да ће рентмајстор, први чнновник у граду после губернатора, доћи са двојнцом губернаторских секретара доћн да нас известп, кад губериатор буде готов за пријем. Ми им одредисмо