Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 257 вају на овај свет доносећи му благодет и благослов. Истина није никакву молитву изговарао, али свом душом својом певао је захвалну молитву. На капији од виле, трже се као из сна п опази [старога слугу у Основских где стоји и мотри на мимопролазећа кола, те му рече: — Добро вече, Станиславе, а госпођа Броничова још се није вратила? — Баш то и гледам, само што је никако не видим. — Оне друге су још у салону. — Да, а с њима је и Коповски. — А ко ће мени отворити? — Тамо је отворено, ја сам само на мннут два овде дошао. Завиловски пође горе, али како не нађе никога у заједничком салону упути се у собу за рад. Ни тамо није било никога, али из суседног салончића кроз врата чу неко тихо шапутање. У нади да ће наћн тамо обе даме и Коповскога он ошкрину врата и погледавши умало се не зграну од чуда. Госпођице Кастели није било ту, а у место ње били су госпођа Основска н пред њом на коленнма Коновски, а она је држала у његовој коси руке повлачила их ка нотнљку и тако се нагињала, као да га је хтела целивати у чело, — Волиш ли ме, Ането — говорио је Коповски гласом загушенпм од страсти. — Волим! Али не, ја оно нећу! — говорпла му она отпскујући га пешто од себе. Завиловски нехотнчппм покретом затворн врата, мало застаде, као да су му ноге од камена, и готово не знајућн шта да чини, пређе преко собе за рад, чија дебела нростнрка угушн његове кораке као п мало пре, пређе преко велнког салона, предсобља, спђе низа степепице, и нађе се на каппјц од внле. — Па вн одлазите? — уиита старп слуга. — Да — одговори Завиловскн. Пође тако брзо, као да би утекао. После застаде н рече гласно сам себп: — Да нисам ја иолудео? II одједаннут му се учинп да је то могуће, јер осетп да губн везу у мислнма, да нншта не схвата, не разуме н ннчему не верује. Ночело се у њему нешто кндатп, рушити. Како то? Дело књ. 31. 17