Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКНХ 261 сли прошло кроз главу, само за то што је видео глупака где клечи пред шумоглавком. То он добро припамти. На домак куће срете Полањецкога где иде, под руком са госпођом Машковом, и тако је био отрован оним што се тог дана догодило, да одмах поче сумњати. Али га Полањецки познаде према светлости месечевој и светлости од фењера и очевидно није имао намеру да се крије, јер га очепи. — Добро вече — рече му — што данас тако рано дома? — Био сам до госпође Броничове, а сад ето тако шњуравам, јер је лепа ноћ. — Онда хајдмо до нас. Ја ћу само да отпратим госпођу, ето и мене. Моја вас жена поодавно не виђа. — Добро — одговори Бавиловски. И одиста га спопаде жеља да се види с госпођом Марнном. Преко њега је прешло тога дана толико осећаја п мпсли да се осећао веома уморним, а знао је да ће добро и спокојно лице Маринино делати умирујући на њега. (Наставпће се)