Delo

РАДИЈУ.М 263 се да говорим о том новом елементу, јер је врло подесан за ширење хемијскога знања, а то би у главноме и био циљ данашњега предавања. Радијум је просто тело или хемијски елеменат. Ево овде, у овој таблици поређани су по азбучном реду сви познати елементи. (Показује ту таблицу, у којој су свп познатп елементп овако поређани: азот, алуминијум, антпмон, аргон, арсен, бакар, баријум, берилијум, бизмут, бор, бром, ванадпн, водоник, волфрам, гадолонијум, галијум, гвонсђе, гермапијум, ербијум, жива, злато, пндпјум, иридијум, птербијум, итрпјум, јод, кадмпјум, калај, калпјум, калцијум, кисеонпк, кобалт, криптон, ксенон, лантан, лптијум, магнезпјум, манган, молибден, натрпјум, неодпм, неон, никел, пиобијум, олово, осмијум, паладијум, платпна, прасеодпм, радијум, роцијум, рубидпјум, рутенијум, самарајум, селен. сплпцијум, скандијум, сребро, стронцпјум, сумпор, талпјум, тантал, телур, тербијум, титан, торијум, тулијум, угљеник, уран, флуор, фосфор, хелијум, хлор, хром, цезијум, церпјум, цпнк, цирконпјум). То су дакле тела, која хемичар за сада није у стању да разложи и зато се зову проста тела или елементи. II; они који нису учили хемнју познају неке елементе н. пр. метале гвожђе, калај, олово, бакар, живу, сребро, злато; од елемената пак, који нису метали, свакн познаје угљен, па и сумпор. Елементе у опште иделнмо на метале и неметале или металоиде. Метала има много више но металоида. Од 78 познатнх елемената нема ни 20 металоида; остали су метали. II радијум је метал. Да бисмо га могли уноредити са другим познатнм металнма потребно је да проговоримо неколико речи о металпма у опште. Метале у опште познајемо по њиховој карактеристичној сјајности (показује разне метале). Али н но тој особпни, по којој се метали могу најлакше нознатн, не би се могла повући сасвпм оштра граница између неметала п метала. Јод н. пр. није метал (показује јод), и при свем том нма сјајност, која је карактеристична за метале. Као у опште у ирнроди, тако и код елемената нема оштрпх гранпца нзмеђу метала н неметала. Сем живе (показује жпву), која је течна, сви осталн метали чврста су тела. Већина ирелази у течно стање, т. ј. топи се тек