Delo

‘264 Д Е Л 0 на високој температури. Они метали, којп се лакше топе, лакше н исиаравају, а и тешко топљивп метали могу да се претворе у нару па врло високој температури. Већипа метала МОже се КОВатн (за пример показује разие метале у облику лпма п жпце), алп има и кртнх, п. пр. антимон, који се у авану може стуцати у ситан прах (показује ту особппу аптимона). Метала нма тешких и лакпх, па и лакших од воде. (Дне једнаке празпе флаше од по 100 кубн. см., једпа па једпом, друга на другом тасу теразија, у равпотежи, пунп прво једну флашу водом п показује да је флаша с водом постала тежа за 100 грама, за тпм пуни другу празну флашу жпвом п показује да 100 кубп. см. жпве пмају око 1360 грама; показује две сасвим једнаке коцке, једну од олова друту од алуминпјума, и мерп пх на теразијама, упоређује још п друге неке метале по тежпни). Има метала, који су преко 20 пута тежи од воде, а има нх, који су н лакши од воде. Најтежи је метал осмијум (сличан платинн), он је 22.5 пута тежи од воде, близу два пута тежи од живе, а литијум је скоро два пута лакши од воде. (ЈТитијумова једињења позната су као средство нротив ревматизма). Из овога се видн, како се метали знатно по тежини међу собом разликују. Метале разликујемо даље као племеннте и просте. Племенити су метали злато, платпна, сребро и жива, а остали рачунају се у просте метале. Најпостојаиији су метализлато и платпна. Сребро пак, као што знамо, хоће да поцрни. У чистом ваздуху добро се држи, али у нечистом, у коме има сумпоровитих једињења, доста брзо превлачи се сребро црним слојем. (Замаче ејајпу еребрну плочу у сумпоровиту воду и показује како сребро поцрни, за тим раствором калијумцијанида уклан.а црпу превлаку са сребра. Исто тако поступа и с плочама од платине и злата, које се у сумпоровитој води не мен.ају). Сребро, и ако је племеиит метал, ипак као што смо видели није тако постојано као злато и платииа. II киселина, која врло сиажио дејствује готово на све просте метале, кнселина која је позната под именом ћезапа (азотна киселина), раствара и сребро. (Иоказује, како азотпа киселнна дејствује па сребро, злато, платину, бакар и легуре, које нзгледају као злаго). На нросте метале слично дејствује већ и ваздух и вода. Познато је како се гвожђе на влажном ваздуху мења. (Показује гвожђе претворено у рђу и друге метале, којн се па ваздуху меп.ају). Та промена завнсн н од температуре. На вишој темнературн, простп метали на ваздуху много се брже мењају но на обичној