Delo

РАДИЈУМ 271 пада, да тако споро сагорева, да нисмо у стању да приметимо како се троши. Међутим, за научна мерења служимо се веома осетљивпм теразијама, на којпма и делови милиграма могу тачно да се ИЗМере. (Показује аналитичке теразпје, показује п тег од једпога мплпграма (од алуминијума) п папомпње, да има још осетљпвпјих теразија од оних. које су показане). Па кад се и таквим теразијама не може да констатује разлика у тежини радијумових једнњења, ма да она непрекидно развијају топлоту и светлост, и не може да се констатује разлика у тежини оних тела, која од радијума приме светлост па иосле и сама светле, онда бисмо се ту сад можда могли помоћи претпоставком, да се из радијумових једињења у врло незнатним количинама хемијским процесом развија какав необично лак гас. За сада познајемо водоник као најлакше тело, али ко би могао ноуздано тврдити, да не могу екзпстовати н такви гасовн, који су можда 1000 и више пута лакши од водоника. (Показује водонпк п карактерпше га у кратко, напуњену лопту водоппком пушта. да се у вис'пење; показује запремину једнога грама ваздуха н .једпога грама водонпка: — напомпње, како је ту већа разлпка но пзмеђу жива п воде п папослетку помпње колпку би запремппу заузео један грам некога гаса. којп би 1000 п впше путп бпо лакшп од водоппка). Кад бн се ОД ТЗКВОГ СУвише лаког гаса, који нам још нпје познат н који само замншљамо, издвајале само незнатне количнне, онда не бп тако чудновато било, што се незнатнн губитак такве одвећ лаке материје не би могао мерењем констатовати. Таквом хипотезом могли бисмо можда да објаснпмо чудновато нонашање радијумовпх једињења; шта је пак у ствари, т. ј. каквога је порекла светлост п топлота код радијумових једнњења, то пам је готово још сасвим непознато. За сада знамо н. пр. то, да се радијумови зрацн зпатно разлпкују од зракова обнчне светлоетп, даље да поред тпх зракова нз радијумових једињења пзбијају одвећ сићушнп делићп матернје, тако званп електроин или корпускулп. Овп снћуишн делпћи матернје крећу се брзином, коју је псто тако тешко замнслити, као н брзину којом се светлост распростпре н која пзносп 288.000 кплометра у секундп. За електроне израчуиато је да у једној секунди иређу простор од 160.000 кнлометара.