Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА ЈIVоп1 РегИсћ, АррепШсе а Г Е1ис1е биг 1а сопб!Ј1п1Јоп <Ји Воуаите Је бегђје (Ји 6 аугП 1901. — (оштампано пз „Ви11еИп Пе 1а 8ос1е1е Пе Бе§181а1аоп сотрагее Пе Рапб. Хитего Аои! — 8ер1етћге, 1903.). Своју опсежну расправу о Уставу Краљевине Србије од 6 априда 19011 морао је г. Жив. Перић, ускоро по њеном изласку из штамне, допуиити једним апендисом. Устав од 6. априла био укинут револудијом од 29. маја прошле године, па је предмет г. Перпћеве расправе добио внше историски значај. То није ни мало окрњило њену научну вредност, али се из ње више није видело, како су у садашњости регулисани односи разних власти у Србији, и чим су сад загарантована инднвидуадна права српских грађана. Г. Нерић је ту празнину попунио овим апендисом, у којој су укратко истакнуте све важније разлике између Устава од 1901 који је ирестао да важи, и Устава од 1888, који је после 29 маја враћен у силу. Одмах у почетку овог апендиса г. Перић констатује, да у погледу одредаба, којима су регулисана уставна права српских грађана има ма.10 измена. Те су одредбе биле и у Уставу од 1901 довољно либералне, те се није осетила потреба да се у многоме измењују. Има неких права, која су боље занггићена садашњим Уставом. Случај је с иравом збора и са слободом штампе. По овом Уставу, за држање збора у затвореном иростору није потребиа никаква иријава власти, а за зборове под ведрим небом, довољно је претходно известнтн власт; но Уставу од 1901, за зборове у затвореном простору 11 Штампаиу у „ВиПепп <1е 1а босПНе с1е Ве^1б1аПоп сотрагее с!е Рапб“, 1903.