Delo

КРПТИКА II БИБЛИОГРАфиЈА 279 ваљало јо известити власт, а за оне под ведрим вебом бидо је чак потребно одобрење власти. По Уставу од 1901, ујемчено је српским грађанима слободно исказивање и предавање јавности својих мисли. Ограничења су се могла чинити само законом, али дензура није могла бити заведена ни законодавном одлуком. II то је све за слободу штампе. Садашњи је Устав много одређенији и потпунији. Њим .је забрањена не само цензура већ и свака „друга нревентивна мера која спречава излазак, иродају или растурање списа и новиДа“ (чл. 22.) Осим тога, тачно је предвиђено у ком случају може бити забране, а расправљено је и питање о одговорпости. Али по неким својим одредбама, којима се ујемчава лнчна слобода, садашњи Устав заостаје иза пређашњега. Но њему, решење Првостепеног Суда поводом жалбе против решења истражпе власти о притвору, извршно је, без права жалбе вишем суду. По Усгаву од 1901, против решења Ирвостепеног Суда постоји право жалбе Касационом Суду, чим је, дакле, лична слобода грађана двоструко заштићена. Осим тога, садашњи устав само предвиђа, да се смртна казна укида за чисто политичке кривице, а нређашњим се одређују тачно случајеви, у којима може бити смртне казне. Много је веће разлике уочно Г. Перић код одељака о Организацији државних власти. Однос Краља према Народном Представништву одређен је на истн начин у обадва устава. Једино, што је сад изреком напоменуто (чл. 101), да се редовни сазив не може закључити док Скупштнна не реши државни буџет. Народно Иредставништво састављено је нз једног дома, док је по уставу од 1901 било два дома (Сенат и Народна Скупштина). Састав Скупиггине врши се у главном па нсти начин у обадва устава. Разлике има у томе, што по новом нијс утврђеи број народних иосланика, него је постављен однос између броја посланика н броја гласача. Осим тога, цензус је сад готово у пола мањн. А лакше су н погодбе предвнђсне у том ногледу н за право нзбора. (По Уставу од 1901 требало је илаћати непосредни иорез од 60 дннара, а тек изузетно 30, док се сад тражи од свих да плаћају 30 динара). Уопште одредбе новог Устава су много потпуније и јасније при одређнвању чиновничког права избора. У погледу начпна бирања нов је Устав потнуннји: Оп не предвиђа само, да је гласање тајно, него утврђује н потребне мере да се тајност обезбедп. Права Народне Скупштнне, с малом разликом, иста су у обадва устава. Важно је споменутн, да ио новом Уставу Скупштина сама ове-