Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА Ј83 рму, а незпатан део архаику. Нреко тих слојева наслаган је тријас тако да између њега и горњих палеозојских слојева (дрвених конгломерата и пешчара) нема оштре границе; исто тако и у тектонском логледу тријас и иалеозојик су у јакој вези, док се је тријас од млађег медозојика одвојено образовао и чини подлогу млађим Формапијама. Испитивање појединих катова у тријасу истом је почело. У јури се већ разликују разпи катови дијаса и малма. Горњи слојеви јуре су увек у вези са тзв. босанском серпентинском зоном, коју чине стене, карактеристичне за „старији босански флиш“. Овај је серпентин увек млађн од креде у западној Босни и Херцеговини, некнма се може старост одредити између тријаса и титона, а један део припада јурској Формацији. По досадашњем геолошком знању Херцеговина је била монотоно земљиште, састављено само готово од кретацејских крсчњака. Исиитивања г. Кацерова утврдила су, да је знатан део тога земљншта покрпвеп еоценим седиментима и да су кречњачке масе врло често испресецане жицама тамних интрузивних стена, од којих један део припада млађем мезозојику. Особито је важна зона од еруптивних маса, која иде кроз целу земљу од Чајнича на ЈИ до Босанског новог на СЗ. Стене од којих је састављена ова зона нису све исте старости, многе су млађе од тријаса, кога ове пресецају и матаморфозирају. Пмају ли везе са јурским серпеитином нсточпе и средње Босне, ннје још решено. У Херцеговини је развијена само горња креда (обалска Фација рудистичког кречњака), у Босни пмамо и доњу креду. Измсђу креде и еоцена у Херцеговини је дискордапцпја, јер нема доњег еоцена. На местима где су тектонске линије одредиле границу између горње креде н најнижег еоцена јављају се асФалтне стене. У постеоценим геолошким временима Босна и Херцеговина биле су коино. Даиашњи орограФски облик ових земаља је резултат постплиоцених покрета у кори земљиној као и дилувнјалних и алувијалних ерозионнх појава при којему је ледено доба незнатно утицало. Ј. Дедијер. N. V и П 6, СаббЈо ОЈопе XXXVIII, Кш81а (П 81опа АпНса. N. 8. Аппо 31, 3. Нб1га11о (1а11а VIII, КабС. 2, 1904. Писац ове расправе први је изнео, уједном немачком часопнсу 1900 год., да Дијон Касије говори друкчије но Цезар о том, где су Хелвећани мислили да. се населе, кад су, 58. год. пре Хр. емигрирали 113 своје земље. Талијанскн научник СоћппПа, у једном одлич-