Delo

284 Д Е Л 0 ном свом делу од 1902 год., разуме као и Вулић речи Дијонове и види у њима такођер верзију различну од Цезареве. Али он мисли да Дијон овде говори онако како је говорио његов извор. Вулић разлаже да ми немамо никаква доказа да је тај извор писао као Дијон, да је, на против, вероватно да је он о овој ствари друкчије говорио, и да ми, по свој прилидн, имамо овде носла просто с једном Дијоновом погрешком. Д. X. УиНс, АпВке Оепкта1ег т бегШеп. Из -ЈаћгебћеВе (1еб озћегг. агсћаоћ -ЈпбШдДеб, Вапс! VII, 1904. Публикација извесног броја римских натписа и рељеФа из Србије и Ст. Србије, које је писад сам нашао или их је добио од других. Натписи су издати у Факсимилима, транскрибовани су и објагањени, у колико је то било потребно за стручњаке. Ни један од њих није без интереса, а има их и од веће вредности. Сви споменици су повп, изузев један натпис, који је Вулић раније издао у 39. Спом. Краљ. Срп. Академије, стр. 86. Вредно је поменути да је то опај натпис око којега се водила пре извесног времена полемика између Вулића и Ј. Томића у „Штампи“ и некнм другим листовима. То што први тврдн и у овој нем. публикацији, оно што је његов критичар огласио за ногрешно (да је царинска станица Цатш!... била негде код Куманова, зато што је ту натпис нађен), најбољн је доказ да је наиад био потпуно пеосновап. Овај рад ноднесен је пре него што ће изићи на нем. језику, нагаој Академији Наука. Што је изашло пре на немачком језику, томе је узрок нагомнлаиост материјала за Академијин „^0^6^11^“. Али пошто је он Академији поднесен пре него што је игде објављен, дакле као оригинал, он ће изаћи и у „Споменику1*, као што су н. пр. изашли и „Аптнчкн Споменици у Србији1* II. Д.