Delo

Т ЗМА.Ј ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 291 лет, јасност у излагању, топлина у дикцији, умно размишљање дижу ове несме изнад свих сличних песама других српских песника и дају Јовану Јовановићу прво место у тој лирској врсти. Светли гробови јесу Змајева несма над песмама. Радећи много година на оваквим пригодним песмама, а охрабрен великим успехом својих песама, Змај је у овој врсти стекао ретку окретност. Особито је леп онај низ алегориских пригодних песама Змајевих из деведесетих година, укојимаје врло фино певао о неслози, неодређености и нераду српске интелигенције. Зацело ће много времена проћи, док српско песништво добије такве друштвене песме, као што су Једноболни, У магли, Навире ноћ и Понеарн из Друге певаније. — Уз ове песме и по лепоти обраде и по јаким мислима долазе две оде Змајеве Мацинију н Гарибалдију у којпма велича ова два знаменита радника на талијанском уједињењу. Особито јак утисак ових песама долази отуда, што је Змај врло вешто везао прилике уједињенога талијанског народа са приликама неослобођеног и неуједињеног Српства. Личне песме Змајеве показују Змаја као особито доброга посматрача своје душе и у веселим и у жалосним тренуцпма. Ђулићи су овековечили песникову љубав, а Ђулићи увеоци његову јединствену жалост. Кроз ове песме веје нежно, умерено осећање интелигентпога човека, те се са Ђулићи.ма могу поредити само Јакшићеве песме .Ђубав, а Ђулнћи увеоци остали су као најлепше личне елегиске песме у српском песништву, које ће тешко нко надмашнти. На обради оваквнх лпчних песама вежбао се дар З.мајев од младостп. Доцније се песник смело винуо у такве висине, до којнх готово нпкад ннје допирао дух српских песвика. Песнпк свога срца постао је песник свога времена, добри гени.је свога народа. Лични разлозп и добро познавање дечије душе упутили су Змаја песмама из дечијега жнвота у почетку осамдесетих година. Велики песник и на ово.м пољу пмао је сјајан успех. А погодне личпе прилике развиле су у Змају још мпого раније здраву и јаку хумористичну жицу, која се сјајно огледа у великим п малим радовима његовим ове врсте. Као правп српски песник -1ован Јовановнћ за све време свога обплнога рада држао је традиције срнске књнжевности велпчао радиспомен пређашњнх наших песнпка Фплипа Вишњића, Симе Милутиновића, Лукијана Мушицкога. Бранка Гадичеви19 *