Delo

292 Д Е Л 0 ћа, Стјепана Мнтрова Љубише, Т>уре Јакшића, Петра Прерадовпћа и других. Три класичне послаиице Стевану Каћанском приказују Змаја као друга и пријатеља. Као што је познато, Змај је радо и много преводио. Обиље тпх радова сведочи о Змајевом развијеном осећању према лепом, па ма којој народпости припадало, а ваљаност тих преведеннх песама о савесном раду даровитога песника. У последњим песмама својим Змај се вратио народу српском, од кога је уз помоћ Бранка Радичевића и научио певатп. Снохватице, песме пуне разних спомена из народнога иесништва, показују опадање песничкога стварања у старога песника, али гдегде ипак пробцје она стара богодана песничка искра те се понека предсмртна песма Змајева може једначити с најлепшим песмама из младостп или пз зрелога доба. За све време дугога и обилнога песничкога рада свога Змај Јован Јовановпћ беше будилац народне свести, рада, духа, слободе, — проповедник љубави и мира, борац за напредне културне и политичке мисли, одани пријатељ српске омладине, омиљени „Чика Јова“ срнске деце. Као добар мислилац Змај беше човечнп пријатељ слабих и потиштених; као књижевник развијенога укуса — поштовалац свих уметности, а као добар Словеннн Змај на ирвом месту беше идеални радник на слози између браће: Срба и Хрвата. Као песник српски Змај беше велики у стварном приказивању, велики у песничком осећању, велики у добром познавању српскога језика. Таквом песнпку, велнком Змају, на жалост немамо замепика! Васцело Српство силно је осетило губитак свога великана п бесмртника Змаја Јована Јовановића. Али је синуо Змајев светли гроб, којим ће се мала Каменица у Срему ноноситн, док је Срба на свету. М. К. Драгутиновић