Delo

296 Д Е Л 0 Ко гоЈоено стадо од курјака гладна Нрснули у туђи непознати свет, Заостб чемер иснили су са дпа, Пехара што пружа удес зао, клет. Оставили крви мили завичај, Оставили пламу и очински кут, Свуда их само сусретао вај; Једипи — у крчму — отворен им пут. Па певају — како је песма дивна Тог црног јата ласта жалосница, Жалостан мотив кога судба кивна Ствара и суза горка с бледог лнца... Песма што нови живот ваекрсава, Што у груд’ма огња распаљује жиже, Што мртве своје болно опојава, II пали дух на освету диже. А зимња бура дружи им се гласу, Хуји и удара о кафанску клет, II љутн вихар у дубоком басу Бунтовну песму разноси кроз свет. II све је небо тамније, тамније, II све силније стеже зиме моћ, II све дружина пева ватренпје, А бура јој отпева кроз ноћ... Па пију и поје... Одломци ннштавнн Рода што роди народ мученик, Сирота деца робиња кукавни', Велика жртва на пуст жртвеник Далеко од дома и боси и голи, Бурдељем огњиште заменули своје, Пију — у пићу губи се што боли II певају, ну кб да кроз сузе поје. М. М. УскоковиЈ?.