Delo

НА НЕП03НАТ0Ј СТАЗИ ЉУЕИ ШИЛЕВСЈ Ја сам срећан!... Кад се сунце смеши, кад је зрак чист, кад је небо ведро, онда се и ја смешим, онда је н моја душа ведра и чнста... А данас је топао, ведар дан. Више мене небо плаво и чисто, а зрак светао и миран. По небу шета весело сунце и са осмехом расипа зраке. Ја сам срећан, радостан и чио! Моје се груди надимљу од велике среће; моје је биће слабо да је целу поднесе. Ја бнх је радо поделио с неким. Моја су браћа још мала, моји ме другови не разумеју; они би покварили моју срећу. И ја бежим у поље, у шуму. Тамо ћу бити сам; алн не. Тамо има цвећа, зеленог младог дрвећа; тамо се игра лаки поветарац, и ја ћу с њима поделнти своју срећу. Онн ми је неће покварити. Ти неми створовп мпсле п раде што ја хоћу: весели су и тужни како ја хоћу и њих нестаје кад ја хоћу... Око мене је шума. Кроз лиснато грање младог дрвећа греје топло, умиљато сунце; милује свежу земљу и зелену маховину; милује ону бубу што немарно зуји око зовина цвета, мнлује све, па и мене... У лаком, зеленом шумском зраку одишу моје груди. Моју срећу делн цвеће, бубе и лептирн, п онн певају о њој, а н ја заједно са њима. Моја је песма час весела а час тужна, час наивна, а час нестапгна, ну она пролазн кроз моју душу п сводн се на једну — да хоћу да жпвнм...