Delo

Д Е Л 0 о> 'Ја кратко време знао је цео Загреб, шта је и како је. Знао је сада и њен муж. Па шта да чини?! Да је убије? Дошао бн у тамнпцу, изгубпо би службу иг сву добру зараду, а целога живота децу би му пратила његова срамота. Знао је он добро, да н на невиној деци остају за увек мрл>е родитељске срамоте. Дакако, деца морају пспаштати за грехове отаца својих. Да се растави с њом! Две би девојчице предао закон њој на васпитање, а само сина њему, јер он није могао или боље, нпје се усудио да нађе и нокаже целоме свету фактични доказ њене невере. Онда би и опет сва срамота нала на његову главу, јер ко би веровао, да је та красна жена ма шта скривила без његове кривице или бар знања. Ах, а њено васпптање! Не, не! Боље трпети све, само не то! Не, не! Радпје је хтео да претрпи све, само да би могао децу по могућству што боље васпитати, кад им је већ по својој несрећи био отац. Несто је проклињао сам себе, што ннје имао у младости вишнх, недостижипх идеала до тпхог и задовољног домаћег живота, који је све овако свршио. Нроклињао је, не једном, и онога који је први покушао, да угуши своје жеље, што их је гајио некада сам као младић, у сина свога. Проклпњао је рођенога оца он, који се бојао презирања и клетве деце своје. II често је пожелео, да се врате оне успаване жеље, оне наде и осећаји, што дижу душу до у небо. Пожелео је, да се отресе свега, па да полети у свет слободан као орао, впсоко горе под облаке. Било је доцкан н за то. Подрезана крила не дижу се над земљу. Иначе је радио као црв. Још му је једнно рад давао по којн часак заборава. Свет му се смејао у почетку иза леђа, затим јавно н гласно. Другови га избегаваху на улици, где су само моглн, а деци су којешта шануталн. Он је на све то ћутао само деци за љубав, која већ давно нису имала мајке. Њихови би још невипн п нскрени нољупцн брисали са његовога чела црне мисли о крају свега; само тиху тугу не