Delo

ГОСПОДИН ПРОфЕСОР 23 отераше ннкада, јер га је мучио ужасан страх, да ће рђав мајчин пример завести му и кћери. Данас деда виде и знају све пре времена. То га је највише убијало. Њој самој није сада више толпко ни замерао. Видео је да је свему готово сам крив. Она је била лепа, млада и пуна живота, а њега измучише године учења, рада на науци, туга и преварене наде о задовољном животу, о брачном животу и срећи, о најлепшим идеалима н - а није било то баш најмање — о хрватској књижевности. Па, онда, за што није гледао када се њоме оженио?! Помало се заборавило на све то. Људи су се научили на тај њихов одношај, а нпсу били једини. Њихов је живот изгубио пикантност новости... и... н о томе се једноставно није више готово ни говорило у „бољем“ друштву. Та, имали су они већ и мало „финијих“ ствари — а и крупнијих — па зашто те старе приповетке подгрејаватп? Њему је то било сасвим право. Само каткад — кад се осећао позно у ноћ сасвим очајан и усамљен у својој соби — кад су деца већ спавала, спопала би га силна слабост, огорченост и стид пред самим собом. Тада се~сећао свога доктората, своје младости, прве књиге — оне поштене славе — па би зајецао горко, а сузе су лиле без сведока, у ноћ! Да убије себе? Да ли је она тога вредна? Зар да му се онда још смеје поред оне лепе сумице, којом се осигурао за децу? А сироту и невину децу оставио бн без заштнте п икакве помоћи на милост и немилост тој лакоумној, бестпдној женп, која би већ знала употребити свој уплпв као мајка. Често, врло често салетале су га такве мислн. Зар сам се за то мучио и оскудевао? Па бн се насмешио горко, уморно, очајно. То је живот? Зар то лагано умирање! Ох, а како је тело чврсто! Само бн кадкад бпо веселији: кад је у његовој радној собп седео његов снн, па прелиставао по ваздан очеве књнге, желећи му тобож помоћи. Од њега се нечему надао.