Delo

306 Д Е Л 0 Сиромах Мујо није знао да је у Рожине, на његов таксират, баш тада била изпшла меала. Изишо Смаил-бег, азГ\ из мешћеме; Атиф-ефендија, ћатиб; Јусуф-ефендија, заптијски мулазим и Суљо, заптија. Шћели да виде куда је удут измеђ Јовпшнна читлука п Омерагина. Нису могли сами да се насуле, па се поћерали преко мешћеме, те сад изишла меала; дозвали чинчије и једног и другог, кмета Станимира и још неке сељаке, па гледају да нађу какав карар да буде право обојици. Па кад су већ свршили посб, отпшли сви у Омерагино шљивање да РУчају. Петрпја сиђе с бријега. Е тако ти жнва твоја ђеца била и ришћанске ти вјере вратп ми пушку, поче сада Мујо очајно молити. Не узимај сад тп мени образа, тако ти светога твога Божића!... А зар сад тако?... А мало прије како си зборијо?... Даће ти је сад мулазим, који ти је и предб, да њом чуваш рају, а нн на ког да не насрћеш... Мују мркну иред очима... Кад одозго, ево ти и мулазима, и кмета, н Смаил-бега, и Суља, зантије, са пуно сељака. Згрецаше се сви пред колпбу. А кад Петрнја разјарена поче причати, умукоше сви. Како је трчала, пала јој некако марама с главе, а плетенице се пружиле низ леђа, а онако зарумењела се, па дошла лијепа и колико пије. А глас јој звонак, па се разлијеже... Муја свака ријеч сијече посред срца. - Зар се тако, евендија, чува сиротиња?... Пуштили сте курјака међу мнрне овце, па нека коље... Ко ће јадну сиротињу бранити ако царскн ућумет неће?... Ено, онај угурсуз показа на Муја, који стајаше непомично — да је имао запта, не би смпјо насртати на туђу кућу, на сиротињски образ... Шта је, шта је, женска страно??... зачуше се иитања еа свпју страна. Суљо, заптнја, приђе полагано Мују, па му тпхо шану; Несретнн снне, шта сп урадпјо?... Зла нака твога такснрата, ђе се и ми вође трефисмо... Гледај богме сад, како ћеш оџеваппти. Мујо му не може ништа одговоритн. Петрија иаставн причати све какоје било, иа кад заврши, пружп пушку мулазиму: