Delo

М У Ј А Г А 311 у друге меане, у „кафане“, а код Видоја слабо ко, спао и на то да пече каву муштерији по дућанима, а кад .је без посла, а то бива најчешће, он изнесе клупу пред' меану, па сједне и сеири... Могао би он увече тачан есап поднијети: ко.је прошо чаршијом ко није, колико је товара дрва проћерано, колико жита, сијена, ко се с ким препоријечно... и све тако. Угледа га Мујо, па му би некако и мпло и није... Није с Власима стио да има каришме, ама Видо.је је опет друго... Учини му се да и Видоје њега угледа, па стаде мнслити: оће ли проћерати коње ближе или неће. Мисли се, мисли, па пође напријед. — Сабалајросум, Видоје, рече Мујо мало ладније, јер му не би чаре, ваљало је да се упнта са својим старпм достом. — Алах разосум, Мујага, прихватн Видоје жпво и устаде с клупе. А ђе си ти добар чојче?... Колико ето има вакта, како те нијесам видијо... Муја нешто пријатно текну у срце... Би му мило, мило да се чисто збуни... Па и поглед му се пзмнјени, са највећим задовољством гледаше у Видоја. — А ето... вала, ја тако... слабо куд и одим... — Па како си ми још, Мујага, поче Видоје?... Како су ђеца?... Бујрум мало да сједнемо!... Па пође у меану. Мујо не шће премишљати, него привеза коње за дирек од фењера, па уђе за Видојем. — Ето, шућур Богу, здраво смо... А како си ми ти Видоје? Како су ти ђеца, како девераш?... — А добро смо, фала Богу, како си ми тп Мујага... И наставише тако још мало о здрављу цијеле фамилије. Мујо извади дуан-кесу, на нружп Видоју: — Де Виде, бујрум, запали, мало је поћескин... Па нам испеци двије слатке, а налиј де тебн један вртаљ... — Неш ти вала Мујага... Дошб у моју меану пошље толико вакта, па оћу ја да дам џабу... — Неш турске ми вјере... Немој да ме љутнш... Ако ћеш ми атер нотеглпти, доиеси што тп кажем. — Е вала, баш ми је криво... Аџанп, тп у мојој меанн да частиш... А добро, добро, кад баш оћеш нећу тп кварнти атера, рече Видоје, коме баш не би толико крпво, колико рече, што се окрете да буде „џаба“ Мујова. Пошто насу каве, запалпше, а Впдоје примаче још н фртаљ.