Delo

320 Д Е Л 0 важније предмете наше међусобне трговине, иромет знатно оживео. То се може јасно видети из овог прегледа: Године нре уговора 1893 1894 1895 1896 у дппарпма Лзвоз из Србије у Бугарску 667.404 640.599 532.975 608.357 УВОЗ ИЗ Бугарске у Србију 91.173 104.233 111.149 107.106 Свега 758.577 744.732 644.124 715.517 Године за време уговора 1898 1899 1900 1901 у дпнарпма Извоз из Србије у Бугарску 956.143 1,045.604 629.049 604.969 Увоз из Бугарске У Србију 1,б2б.б14:1 245.131 278.800 268.2181 2 Свега 2,481.657 1,390.735 907.849 873.187 Србија нема разлога да се боји јачег увоза из Бугарске. На против. Долазак бугарске робе у већим количинама Србији би бно чак иотребан многих година, и обратно. Аграрна производња, која у главном саставља пашу народну прнвреду, ћудљива је и нестална. Она је једне годпне добра, изванредна, а друге посве слаба. С тога је и нама бугарска, и Бугарпма нагаа роба добро дошла у тренуцима кад домаћа производња омане. Увоз кукуруза и пшенице у 1897 може послужити као згодан пример. А то није све. Још једну корист имали бисмо од јачег увоза бугарске робе. Наш извоз расте брже но пропзводња предмета који се извозе. Отуда се у земљи често осећа извесна оскудица у животиим намирницама; отуда се цена разним сточним и пољопривредним производима толпко попела. Ту оскудицу ми бисмо могли попунитн унеколико јачим увозом бугарске робе. Тада бисмо, трошећи њу у земљи док се домаћа производња, услед јаче привредне образованости, бољих саобраћајних и кредитних прилика, итд., не би повећала, били у стању да поднесемо још и јачи извоз, а да животне намирнице не поскупе. Сличну услугу чинимо ми Угарској. Она своје производе извози и продаје по добру цену, а мањак, нарочито у стоци, попуњава нашим, јевтинијнм производима. 1 Увезеео је било кукуруза за 1,525.514 дпн., пшенице за 201.702, дпн. 2 Година 1897, кад је (1. аирила) садашњи уговор ступпо у жпвот, дала је пзвоз од 975.995 д., а увоз од 645.694 дпп.