Delo

ЦАРИНСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ II БУГАРСКЕ 321 Нривредна заједница с Бугарском пружила би нам и других користи. Немајући непосредна излаза на море, Србија је принуђена да без мало сав свој извоз шиље на Север, поглавито у Аустро-Угарску. Није тешко уочпти, колико материјалне штете, да не спомињемо другу, има земља, кад ја њена извозна трговина везана само за тако ограничен број најближих тргова, и иначе нрепуњених аграрним нроизводима. Та је штета нарочито велика, што наши извозници, имајућиу близини купце који узимају робу у макаквом се облику она налазила, нетруде се, да је колпко толико прераде или је бар дотерају и даду јој повољнији облик како би се могла послати непосредно у места иотрошње, и на тај начин би се избегли огромни посреднички трошковп, којпма се без нотребе пуне џепови пештанских и бечких комисионара. Бећ та чисто материјална штета довољна је да нас подстакне, да потражимо излаза на другој страни. Ово у толпко нре, што ће по уговорима, који буду закљученн на основу нове аустро-угарске и немачке аутономне тарифе, извоз аграрних производа у те земље бити веома отежан, делимице можда и немогућан. С тога ће утврђивање нових трговинских веза, другнм путовима, ускоро постати за Србију питање жпвота. Пут кроз Турску преко Солуна био би добар, кад би провоз кроз ту земљу безвлашћа и нереда био сигуран, а Солун и његово пристанпште боље опремљени, да се преко њпх пребаци роба на море. Остају нам још два пута: низ Дунав, иреко Браиле и кроз Бугарску, прекџ Варне и Бургаса. Првим нутем наша роба, нарочпто жито, већ је почела да силази. Пут кроз Бугарску бпо бп вероватно још погодннји. Алн га треба опремити за тај посао. Треба оснгурати слободан провоз, повољне ставове бугарскнх железнпчких тарифа и удесно претоваривање у морске бродове. Све бн нам то, без сумње, дала нривредна заједнпца. Отуда бисмо ималн корнсти и ми п Бугарн. Њихове железнпце дале би већн нриход, а Бургас и Варна, добнвшп једап низ новнх, лукративних послова, знатно би ожнвелп. А мп бисмо ступнли у иеносредне трговпнске односе са Оападном Европом. То би било у толико лакше постпћн, што Бугари, у далеко повољнијем економском положају, већ су великпм делом утрлн својој роби пут за Енглеску, Француску, Немачку н Белгнју.1 Једно не1 У иериоду 1891—900 извоз Бугарске био је, у иросвчним годпшњим цифрама, овако расиоређен: Дело књ. 31. 1*1