Delo

0 СТАРОЈ СРБИЈИ И МАЋЕДОНСКОЈ АУТОНОМИЈИ Симпатишући раду нашнх ученпка на споразуму срнске и бугарске омладине и старању њихову о народу нашем у Маћедонији, г. г. Цвијић, Станојевић, Белић и ја желели смо да својим слушаоцпма пружимо сваки из своје струке, колико можемо, знања и података, њима потребних за расправљање питања о којима се они сада баве. Тога смо ради приредпли заједнички семинар из географије, из српске и словенске филологије и пз псторије српскога иарода, и позвалинањсвоје редовие слушаоце. Семинар је држаи 11 и 18 марта ов. г., алн су на њ, поред позваних слушалаца, дошлиимногидругиученици велике школе, па и више других слушалаца, тако да је тај састанак добио характер јавног скупа а ие слободног разговора ђака н наставника. Исто тако, речи које су на том семинару пале стале су се после ценити са страие дневне и националне политике. Са те су стране уосталом схватили цео састанак и многп великошколци нравног и техничког факултета; они су и самн почели расправљати дневна и пословна питања о споразуму српске н бугарске омладиие и о одлукама донесеипм за маћедонску аутономнју н уједно су тражпли од нас професора да нм кажемо шта мислимо о сноразумиом раду српском и бугарском у корист маћедонску. Ово је, чинило иам се, у један мах постала жеља целога скупа, и ми смо сматралп да немамо разлога одбити је, и оставили смо да ко хоће од наставинка може казатп шта сам лично мисли о свему томе. Тако сам ја у току првог н другог састанка казнвао шта ја мислим, па су то забележнле и неке београдске н софиске новние. Како на састаику ипје нико нарочито занисивао шта се говорн и како су многе ствари које сам говорпо бпле већинп слушалаца нове, нпје чудо што су моје мислп саопштене у новинама негде сувнше сумарно, негде непотпуно, негде нетачно, па негде и сасвим иеверно. Тако је изшнло да сам но једннм пзвештачпма говорно као противник маћедонске аутономнје, а но другпм као њен прнсталица. Пнтање је ово међутим