Delo

■21) Д Е Л 0 врло значајно, а у нашој јавности врло мало расправљано, и затосам одлучио изнетп по сећању оно што сам опда говорио, у колико може занимати и кругове изваи велике школе. Уверен сам да ннсам иншта стварно променио пишући, али сам местимице малко разрадио коју мисао, пре само наглашену, и друге допунио понекпм новим разлогом или фактом, а на крају додао сам одговор на једно питање које ми је на семииару ставно један слушалац, и на које сам онда пропустио одговорнти. Ево мојих мисли: 1. — Пре свега морам изјавитп да се потиуно слажемсонпма који желе што тешњн савез сриски с Бугарском, што чвршћу заједннцу с њом. Тако не мислим тек од јуче, него сам за то одавно, има већ више од двадесет година. Ја верујем да је така заједница преко потребна и нама и Бугарима, да ћемо без ње, разбраћени н завађени, тешко очувати политичку независност од прохтева силних суседа. С друге стране та је заједннца и могућна и нриродна, јер ми и овако имамо много заједнпчкога. Имали смо у многом заједничку нрошлост па нам је и у садашњостн много штошта заједничко. У многом смо заједничког порекла; заједничка је културна основа н њима и нама ударена крајем IX века; заједнички смо много штошта примали од Бизантпје; многе српске и бугарске земље имале су по читаве векове једцу исту псторију, друге су стално бивале у врло тесним везама; на послетку: подједнако смо трпели једно исто зло четнрн до пет стотина годнна, Подтеднаке су нам прпвредне, друштвене, културне прилике; вера—једна; језик—близак; уопште блиски смо једнп другима. До потребе (кад би ко одрицао природност и могућност наше заједнице), могао бих много говорити у корист што чвршћег савеза на војннчком, политпчком, саобраћајном и царинском пољу. II ннсам ја сам који таки савез желим. Могу казати да га многи желе са сриске стране. Познато је да се на њему внше пута раднло, али нознато је да је сваки нут тај рад остао без успеха. Узрока је томе неуснеху било више; данас је једна од главнпх препрека на путу српско-бугарске слоге и заједнице Маћедоннја. (Јву земљу желе, сваки за се, и Срби и Бугари. Нбог ње се између две суседне државе, нзмеђу два братска народа, води од двадесет година, кад љућа кад блажа, непрекидна борба. Она и сад нретп да омете остварење леппх жеља српске н бугарске омладнне.