Delo

ЦЛРИНСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ II БУГАРСКЕ 329 шљења. Спомињу се, на пр., тешкоће које се пмају отуда, што у обема земљама царинске управе треба да се врше по .једнаким начелнма; затим, што треба пронаћи заједничку меру за поделу ирихода. Ове тешкоће, истина, постоје, али као што ирпмер немачког „2о11\егет“-а доказује, оне се могу отклонпти р;ад се осети озбиљна нотреба за царинским савезом.1 Да напоменемо још, да се царинска законодавства европских држава у основп не разликују много, те доиста не би било тешко потпуно изједначити српско и бугарско законодавство. У жељп да се прикључи /љНмегет-у, Аустрија се није устезала да уговором од 29. фебруара 1853. године, ирими на себе обавезу да заведе пруски царински поступак. А извршење те обавезе повлачило је за собом пзмену у свеколикој царинској управи. Сагласност у унутрашњој привредној политици н новчаном систему, у колико је она потребна, може се нзвести без великих тешкоћа. У осталом те сагласностп једнпм делом већ има. Железнички сиоразум на пр.., којп је у том погледу најважнији, већ постоји. Само га треба проширитп. Неједнакост у порезима нружа већ озбиљнију тешкоћу за остварење царинског савеза. Н>у н сад истичу. И донста. ма како били тесно спојенп економскп, ни ми, нп Бугарн не бисмо могли допустити слободан увоз предмета који нпсу оптерећени једнакпм порезима у обема земљама У иптању су, дакле, само иЗвеспи посреднн порези. На пр., у Србнји постоји моноиол дувана, Бугарска га нема. Појмљпво је да Србија мора ударити царину на увоз бугарског дувана, јер би нначе дејство монопола било уништено, пошто би цео светузнмао немонополисани, те с тога много јевтинијн бугарскп дуван. Пстн је случај са свима онпм предметима, којп су у једној земљи јаче оптерећени но у другој. Ако би земља с већпм поу.Ба, масти и други маспи производн с 1.425.000 днп. за СрОнју (ст. бр. 434, 436, 442—56) и 3,438.000 за Бугарску (бр. 310 40): материје за дрводељство. резарство, плетарство н њпчовн нронзводн с 1.409.000 дпн. за Србпју (ст. бр. 91 126. 5(>8), н 2.014.000 дпн. за Бугарску: хартија с 1,307.000 дпп. за Србију (ст. бр. 1—27) п 1.9М.ОО0 шн. за Бугарску (бр. 538—50): алкохолна ппћа с 1.087.000 дпн. за Србнју н 647.000 за Бугарску и т. д. 1 Бг. Е. о. РћШрросНИ Ошпбп^ Исг Ро1Ш*сћеп оекопошЈе. II. 1>. стр. 313.. 1899 год.