Delo

330 Д Е Л 0 резом допустила слободан увоз тих предмета, њенп произвођачи билн бн у горем иоложају од произвођача земље увозннце, пошто онп на те нредмете плаћају мањи порез, паихмогујевтиније продавати. А утакмица под тако неједнаким погодбама не сме се допустити. Али је скроз погрешно мислити, да се због тих неједнакостп у порескпм системима царински савез не може привести у дело. То, међутнм, истиче 'један бугарски писац, који је са својим гледпштем остао прнлично усамљен међу њиховим економитстима. Г. Д. М. Нблански1 износи по познатом француском писцу II. Лероа — Болје-у‘2 три сметње остварењу царинског савеза међу државама, а најглавнија8 „неједнакост у финансиској потреби сваке од њих“.4 Али ова, по изгледу, тако страшна 1 „Каква трвбва да буде Икоиомическа Политика на Бнлгарпи -- пзоојцо и частно — спрЈ.мо стјС'КдпитТ> и двржави?" (Списание па Бт>лгарското икопомическо дружество, 1901. год., кн>. 4. и 5. стр. 251). 2 Рап1 Бегоу-ВеаиПеи, ТгаНе <1е 1а 8с1епсе Оев Ртапсе«, 5. е<1. 1. I., год. 1892., стр. 023. 3 Остале су сметље ово: 1) чисто иолитичко-егопстични узроци — тежња сваке државе да прндобнје надмоћпост над другом: разлика у самом њиховом нолитичком уређењу и антагонизам међу њима, п 2) разлика у њнховнм укусима н обичајима. Ниједап од ових разлога не може се павести против склаиања царинског савеза између Бугарске п Србпје. Опасност од нрев.тастн могла је посгојати у савезу Пруске са другим, према њој слабим немачким државама. у гавезу Фрапцуске са Белгијом и Швајцарском, пајзад, ту смо опасност и ми уочили у намишљеном царппском савезу с АустроУгаргком. Али Србија н Бугарска, готово једиаке у сваком иогледу, не могу нмати амбиција да нреовладају једпа другом. Царински савез могао би само да развије осећаје иријатељства и солидарпости, да им покаже у нуној светлостп, колико су оне упућене на заједнички рад, колико су нотребне .једна другој. А иокрет за зближењем, који је у носледње време тако силно избио и коме је састапцима паших владара дат врло озбиљан карактер, сведочи да међу Србпма и Бугарима пе може внше бити говора у каквом антагонизму, који би стојао на иуту остварењу тешње привредне заједпице. А Лероа-Болије је могао навестн разлику у иолитичком уређењу, укусу и обичајнма као сметњу за .једну општу царинску конфедерацију међу државама, али таквнх разшка нема међу Србијом и Бугарском н њиховим становницима. 1 Г. Јаблански оиширније разлаже ту сметњу: „Мн знамо, да су главнн нзвори буџетских ирихода посреднн данци, у главном распоређени па копсомагивне нредмете, због чега, на пример, ако се впно или ракија у Бугар< кој пнје по 40 -50 иара лнтар, у Немачкој нли Француској пије се по 1.5—2