Delo

ЦАРИНСКИ САВЕУ СРБИЈЕ И БУГАРСКЕ 335 ложење за политичку заједницу Србпје и Бугарске бпло је у то време живо и на једној и на другој страни. Царинским савезом ваљало је утрти пут политичком, а нов уговор имао .је да прнпреми земллшгге царинском савезу. У томе је полузваничан орган српске владе био категоричан: „Овај извриичш чнн (т.ј. закључење уговора) нема сумње, само је један корак на постигнућу још тешње привредно-трговинске везе, ми овде имамо на уму потребу, коју увиђају и српске и бугарске патриоте, а то је, да се на овоме чину не треба зауставитн, него да треба радити на остварењу царинског савеза између Србије и Бугарске, и кад се ово ностигне, онда ћемо створпти толико јаку екоиомску заједницу, да ће она бити у стању уклонити све политичке диференције између нас и Бугара, и бити јак политичко-економски бедем против туђинске нривреде и трговине“ („Одјек“ од 1897 године, бр. 28.). Отуда се може разумети оно одушевљење с којим је прпмљен нов уговор. Бугарско Собрање дало му је све своје гласове, док је уговор с Аустро-Угарском, о којем је у исто време решавано, донесен већином гласова. Његово стунање у живот, 1. априла 1897 год., нрослављено је на свечан начин у Пироту, у присуству обадва председника министарства. Сад је погодно време за остварење царинског савеза. Трговпнски период, заснован уговорима који ће ускоро престати да важе, завршује се у Србији и Бугарској. Обе земље находе се у времену кад треба новим међуиародним споразумима положити темељ будућем привредном животу. Како ћемо још ових месеца приступити закључењу новог трговинског уговора с Бугарском, идеју о царинском савезу моћи ћемо у брзо почетн да приводимо у дело; у толнко пре, што у исто време пада н крај великог комплекса средње-евронских трговпнских уговора, те смо на тај начин у могућиостп, да заједнпчкп утврднмо своју привредну политику према другим државама. II саме спољне нрнлике гоне нас, да се што внше приљубимо једнн уз друге. Белике су тешкоће у изгледу за будућу међународну трговину, нарочнто што се тиче аграрних производа. Земље које пх извозе иеће више моћн рачунатн на сва досадашња тржишта, те ће моратн да потраже пове трговннске везе. А неизвесно је, да ли ће и у колико ће у томе успети. Земље аграрннх производа находе се, дакле, пред нстом опасностн. А заједннчка опасност зближује н људе и државе. II с нолитнч-