Delo

Д Е Л 0 ког је гледишта иовол.ан тренутак ла остварење прпвредне ваједнице. Држава, на коју и Бугари п Срби увек рачупају у крптичним данима, заплетена је у рату који ће, по свој нрнлпци, дуго времена нривућп сву њену пажњу. Стогаје остало на нама самима да се одупремо похлепности једне велике силе, која почпње да скида вео којнм су њени завојевачки планови били до сада брижљиво обавпјеии. Како би извршењем тих планова и сам опстанак наш био доведен у питање, природно је, што смо осетили преку нотребу да се наслонимо једни на друге. Оно што се 1897 године осетило као потреба, данас је неодољивост. Пзвођење царинског савеза је ствар ирилично компликована. Оно захтева извесна претходна проучавања, обухвата ,један низ претходних споразума, који се морају довршити пре но што се приступн закључењу самога савеза. А како нас раздваја само мали број месеца од преговора за нове трговинске уговоре, а дотле основа царинском савезу треба дајевећ потпуно утврђена, послу се мора без оклевања, енергично приступити. Већ је један драгоцен тренутак пропуштен. За нзвођење царннског савеза најбоље би послужила израда заједннчке опште царннске тарифе.1 Сада бисмо нмали исту основицу за вођење преговора с другим државама. Али како се ни нрошле године није ништа предузимало на остварењу српско-бугарске привреде заједнице, а садашњи трговински уговори на измаку су, ваљ>ало се пожурити са израдом опште царинске тарифе, те их сад, засебне и неједнаке, имамо и ми и Бугари. За израду нове заједничке тарифе, иосао дуг н тежак, већ немамо више времена. С тога бпсмо при извођење царинског савеза били у прилично незгодном положају, да на основу својих посебних тарнфа, које се у детаљном распореду и величини царинских стопа не мало разликују, иостигнемо исте резултате у преговорима са другим државама. Ну с тим није све нзгубљено. Ово неколико месеца који ће проћн до преговора за нове уговоре, могу се корисно упо1 Пзраду такве тарифе предлагао је још ире две године, док се за то имало времена. један одличан оугарски писац, који .је нитање о царнпском савезу. као н сва друга пнтања која гретнра у својнм расправама, врло иравплно схватио. То је г. Г. Т. Данаиловт., млади профосор бугарске Велнке Школе: „Ако бп се, вели он у једпом свом чланку, ове три државе (Румунија, Бугарска и Србија) по узајамном споразуму склопплс да израде