Delo

Д Е Л 0 338 царине, а да ее зауставимо само на царинама за нзравнање,1 бар док' се потребне пореске реформе не пзврше. Да бн утакмпца наших пронзвођача била слободна и под једнаким погодбама, ваља и у унутрашњу привредну и финансијску политику унетп више хармоније. Изједначење у свем царинском, и делом у пореском законодавству истиче се као неопходно потребно. У исто време, и с. не мање пажње ваља приступити споразумном иоправљању разних привредних (на пр. закона о потпомагању домаћих индустрија)2 н грговачких (на пр. меничног права, закона о акционарским друштвима, о задругама птд.) закона; за тпм у саобраћајној п валутној политици, итд.3 1 Заштптпе царине треоа све укипути, али не од једном. Треба иоступно навпћи произвођаче на све мање царине, п унети нотребна изједначења у нрпвредним п финансијским законпма. Ма да не би било опасно по ирпвреднн развптак .једне плп друге земље. н кад би се заштптне царине, првпм уговором пот пуно збрпсале, бпло бп у том случају пзвесних иотреса. а њи.ч је увек боље пзбећп. А она индустриека предузећа која и после тога не бп могла да издрже утакмицу, н ако су у згодном положају, јер се наслањају на већ постпгнуте везе, боље познавање сво.је околине, већу близину нотрошача. п т. д., њихову пронаст не треба жалпти. јер не заслужују да живе. Г. Д ананлов сасвпм умесно разлаже (Л ктоппсп, стр. 103), да царине треба постепено смањивати, обухватившн само пеке производе „п кад пас резултатн трговпне убеде о корпстпма гаквог режима, прошпрпти га на све пропзводе. и тако постићп постепепо премештање царпнске границе док не остану само чнсто фнскалпецаринен акцизи“. По пашем мпшљењу, моглобп се отићпједан корак даље, па дигнутп постепено п фискалне царпне. Прпход којп ће држава пматп отуда нпје велики, јер је промет робе сразмерно слаб (у осталом нриход од оптерећења бугарске робе ири увозу у Србпју. п обратно, биће мањп но што .је сад, јер многпх царина неће бпти, а друге ћо се смањптп). па се може жргвоватп кад се има на у.му, колпку би олакшицу имала отуда трговпна п колико би то било корисно за тешње нривредно спајање обе земље. 2 Наш закон о „Потпомагању домаће радппостп (индустрије)" од 1898 н бугарски за „Наст.рдчение на мг.спата нндустршС од 1894 ни сад се мпого не разлпкују, .једно због сличности привредпнх односа у обема земљама, а друго што су рађенн по пстом угледу (угарском п румунском закову). 3 У јавности нпје позпато, да ли су сриска и бугарска влада прихватиле идеју о склапању царннског савеза. Оне су у положају да промере, да ли нолитичке прилике. увек од иресудног значаја, допуштају стварање тих тесних веза, чнјн бн се утицај осетио и ван граница Бутарске н Србије. Само се нри то.м не треба освртати па нрпјатељске опомене које Аустрпја не би пропустила да учинп. Опа се можда. пмајућп због руско-јапанског рата нрилично одрешене руке у балкапским стварнма, а зпајући да би царински савез Србпје н Бугарске, са с-внма својпм економским н полптнчким последпцама, кварио њене завојевачке иланове. не би устезала, нн да нам за-