Delo

ЦАРИНСКП САВЕЗ СРБИЈЕ II БУГАРСКЕ 339 Царинским савезом дакле, постиже се двојак циљ: политички и економски. Према томе треба га ценити по једним и другим носледицама његовим. Поступно нас зближавајући, уносећи више поверења и интимности у наше односе, он би нам олакшао споразум у свима још нерасправљеним питањима и одвео би нас у политички савез. А кад .једном такав резултат буде постигнут било услед заједничког рада на привредном пољу, било из каквих других узрока, царински би савез изједначујући трговинску политику обеју земал.а, стварајући од њих привредну област, учинио политичке везе неразломљивим. Политички би савез, тек нодупрт царинским, био довољно чврст да одоли свима убитачним утицајнма и да постане оно сигурно и снажно оруђе које он треба да буде, да бисмо крај толпких непрнјатеља били у стању да заснујемо и с успехом довршимо ирети прекидом трговинских односа. Али нам таква претн.а не би задала велика страха. јер смо иотпуно свеснн, да Аустро-Угарска нема рачуна да загази у царппски рат са Србијом, који бп, претпостављајуВп царпнскн савез закључен, новукао за собом и прекид одпо< а са Бугарском. Ове две балканске земље представљају потрошачку област од преко 6 мплпона п већ купују сваке годпне око 45 мплиона дпнара аустро-угарске робе. Узто. удео њен у целокуппом увозу Србпје и Бугарске сразмерпо опада (у 1884—92 пзпосио је увоз Аустро-Угарске у Србнју просечно годпшње, 66,30% целокунног увоза нашег (највише 1887: 75.16° о, а најмање 1892: 59.24%). У 1893 902 нпје нзносио впше од 55.93%, нросечно (пајвпше 1894: 59.18%, а најмање 1900: 47.30%). Мањак у другом нерподу нрелази 10%. Слпчан резултат постигла је Аусгро-Угарска у трговипн с Бугарском. Док је око деведесетнх година прошлог века њен увоз у Бугарску односпо око 40% целокупног бугарског увоза. сваке доцнпје годпне губио је од својег значаја. Његова просечна годишња вредност у 1891—96 узпмала је 33.51% (пајвпше 1891: 41.78° • • а најмање 1896: 29.26%), а у шестогодпшњем перподу затнм (1897—902): 26.97% (највише 1899: 30.64%, а пајмање 1901: 24.60%), А балканске земље међутнм, све су иотребније за извоз пропзвода суседне монархпје, који све теже нролазе па Западу. Она се мора трудптн да повнм уговорнма повећа своју трговпну са нама, а не да ствара стан.е које ће је упроиасгптн. Прекпдом односа њено би место у увозу Бугарске н Србнје бпло одмах заузето, а у трговини једном пзгубљене позпције готово је немогућно повратнти. нарочпто кад ваља потиснутн тако јаке протнвнпке, као што су Кнглеска. Француска п Немачка. У осталом. царипски рат с Румупнјом (1886- 1891) нрнбавио је А.-Угарској потребно нскуство у том погледу. Рћаве последицетога рата стално су се осећале и доцније, кад су редовпи трговпнскп односи обновљени. Увоз А.-Угарске у Румупију бно ,је од тога доба за увек потиснут. Осим тога, не треба губнтн нз вида Угарску. која не бн тако лако пристала, да ради амбпциозппх смерова Аустрпје уђе у царинскн рат еа Орбнјом н Бугарском, у коме нема шта да добпје, а може много пзгубптн.