Delo

348 Д Е Л 0 Седи и почуј старца тп. Руслане, тп си без Л>удмиле; Снажног тп духа копне силе, Али ће брзо мпнут' зло, Привремено ,је, сине, то. Са падом и вером веселом, Спремај се на све, не тужи; Напред! са мачем, мишцом смелом, Кроз поноћ свој пут продужи. „Но знај, Руслане, твој је злотвор Чаробник. страшии Црномор, Момица дивних отмичар, Поноћних гора господар. Још ничиј поглед не прониче, До овог дана у његов двор, Ал’ ти, праведнп осветниче, Продрећеш тамо, и злотвор, Под ножем твојим мора лећп, Дал>е ти нпшта несмем рећи; Судбине твоје будући дни У руци су ти, — господар, ти!“ Наш витез старцу у полет, II радосно му љубн руку, У оку затреперн свет, Н заборави срце муку. Оживе снова, ал' опет, На свеже лице па ше јади: „Витеже, ја те разумем младн Али, разагнај очај клет.“ Рече му старац — „тебе плаши Врачара седог гадна страст; Но залуд ти се срце страши, Невестински је нетакнут крас. Он звезде своди с небосклона, Кад звизне, дрхће месец. ноћ, Но против времена закона Науке му је слаба моћ. Ревниви н брнжнн бранилац