Delo

0 СТАРОЈ СРБИЈИ И МАЋЕДОНСКОЈ АУТОНОМИЈИ '27 У ствари тако не мора да буде. Шта впше уверен сам да ие сме тако бити, п надам се да тако неће бити: потребно је само да добра воља српска и бугарска потражи начина како да се дође до споразума: шта ћемо и како ћемо с Маћедонијом. 2. — Те је добре воље и до сад бивало. Као начин да се сноразумемо о Маћедонији нредлагано је да се ми одречемо једног дела те земље у корист бугарску, и да се они задовоље оним што их допане при такој деоби. То је после с погледом на практичан рад и на стварно политичко стање у Маћедонији називано „деобом интересних сфера“, али би доцније свакојако морала доћи и фактичка подела земље, уопште деоба словенских земаља у јевропском делу Отоманске царевиие. На овај предлог склањали су се 1897 године и Бугари. Тада је у Београду била влада Ђ. Симића, а у Софији др. К. Стојилова. Чак су били измењани и неки писмени акти, иа се шта више покушало да се у главним цртама и ограниче оба дела. Али све прекиде министарска промена, извршена и у Београду и у Софији, те Бугари сасвим одусташе од предложеног начипа, и он једино међу Србима има и данас јачнх присталица. Тако је нпр. н г. др. Ст. Станојевић за такво решење маћедонскога питања. Сад и Бугари и један део Маћедонаца истнчу другн начин, и предлажу за то аутономију Маћедоиије, тражећп нашу сарадњу да би се могао њихов предлог остварити. Алп тај је нредлог код једпог дела Срба којн читају и мисле о нацноналним питањима још веома непопулараи. Разлог је томе прост п познат: Нсточна Румелија имала је аутономлју, па су ту аутономију унотребили Бугари и нзвршили уједињење Псточне Румелнје с Бугарском, те би исто тако, велн се, урадили н с аутономиом Маћедоннјом. Омладина, по нриродп мање скептична од осталпх савременпка, верује да то неће бнтн. Ја пак верујем да нстпна може бнти али да не мора: све зависп од тога како би се организовала та аутономна Маћедонија, јер аутономнја има различитих. За то нам доволшо примера нружају земље у Аустро-Угарској. 11 кад Хрватску п Славонију оставимо на етрану. јер оне имају нарочнтн државно-правни положај у монархнји п по томе нарочнту аутономију, остају земље у тако званој Цислитави, које имају врло разлнчпте аутономнје. Друкчију самосталпост према централнпм царевинскнм властпма, у многом друкчпје унутрашње уређење нма Галнцнја но Далмацпја. У