Delo

0 СТАРОЈ СРБИЈИ II МАЋЕДОНСКОЈ АУТОПОМИЈИ 29 али је позната сва неприродност тога решења, тако да не треба бити пророк па казати да ће будућност најбоље носведочити, како то „решење“ није у ствари никакво решење. Ту су разлози зашто су г.г. Цвијић, Станојевић, Белић и ја сматрали да .је значајно познати фактично стање н прилике у маћедонском становништву; а да би се све то схватило како треба, није се доста задовољпти површином ствари, него треба загледатп и у њихову суштину. У суштину пак маћедонских прилика не може загледати онај који се задовољава оним што му пружа садашња вештачким начином створена ситуација. Ко хоће да види праву истнну, мора потражптп н узети у помоћ историску и другу научну светлост, с којом ће видети ко су у ствари они који се сад зову Маћедонцнма, централистима, врховистима, патријаршистима, јексархистима, Србима, Бугарима, Јелинима, Власима, Латинима, Арнаутима, Турцима; тај ће нспнтнвач уједно сазнати и зашто се они сад тако зову. Све се то није могло истина урадпти на два семинарска састанка, али се ппак успело расветлнти неколике врло знамените стране питања којим се занимамо. 3. — Тако је г. др. Цвијић говорио о једном пптању, у ком се ми олако поводимо за несрпскнм струјама, грешећи се не само о своје националпе интересе него и о научну нстнну. Он је показао колико, с научне стране, грешпмо, кад прпдајемо Маћедонији, а нздвајамо из Старе Србије велику и пространу област на југу Шара. Та се област стотинама година звала Србијом, заједно са свим крајевима који иду на север до Саве и Дунава, иа је после ослобођења кнежевине Србнје, за разлику од ње, сав неослобођени део назван Старом Србијом. Од г. др. Белића могло се чути да је језик којнм су у најстарпје време говорили Словенн у Маћедонпји н коме, по књижевним споменицима, знамо особпне које је имао крајем IX и у X веку, био (на Балканском полуострву) самосталан днјалекат како према српском тако н према бугарско-словенском п да је имао неких особнна које су му биле заједничке само с бугарско-словенскнм, али се ипак ие може тврдитп да су онн нкад (на Балканском полуострву) жнвелп заједннчкпм жнвотом. чнннли један језик. До данас, после хиљаду година, стањесејезика у Маћедонији зиатно променило у правцу приблпжавања српскоме језику. Данас је онај старп маћедонски днјалекат не-