Delo

34 Д Е Л О тедре, а евентуално снојнти обе уједно. Та би црква, по познатом великом значају који вера н црква имају у жпвоту Маћедонаца на садашњем ступњу њихова културнога равића, смирила, зближила, збратимила тамошње хрпшћане, не дирајући никоме у народност. Јер ту бн автоћефалну цркву требало организоватн но принцнпу широке децентралисације, у духу саборских хрпшћанских установа, тако да би се по митрополијама, јепископијама н њпховпм областнма, по парохијама дало маха да месно становннштво да слободно својој ужој црквп своје посебно национално обележје. Овде је, разуме се, најтеже решити питање како да се огарантује националност у црквн и онпм мањинама међу хришћанским становништвом, каких је пуна Маћедонија, нарочито по градовима. У Битољу данас има .јексархиста, патријаршиста српских, грчких н цинцарских. То би морале бити засебне и слободне црквене општине, као што тога има у другом свету, ннр. у АустроУгарској. На Маћедонију и маћедонска питања не треба уопште гледати онако како се обично гледа под утнском једноставннх националних маса по државама у Западној Јевропи и под утнцајем централистичних погледа који су у младе балканске државе неприродно пресађенн из старих јевропскнх држава, у којима је централисам, упоредо с апсолутисмом, за дуго бно један од великнх државних принципа. Код онаке поцепаности маћедонскога стаповништва, јасна је ненриродност образовања једне политички једноставне, централистички органнзоване територије (државе). У такој би земљи онај који би у повољном моменту приграбио власт постао насилник према мање срећним протпвницима и такмацима, којима нншта не би помогло што бн онн, скупа узети (а можда и појединце), билп многобројнијн него он. Леп су пример таке пасилничке мпњине Немцн у Аустро - Угарској и Мацарп у Угарској. Како данас стоје ствари, таку бн улогу понајпре могли игратн Бугари и Бугарапш у централистнчки органнзованој аутономној Маћедонијн. То зло, тај извор бескрајне борбе н у Маћедоннји и па целом Балкану треба дакле претећи за времена. Треба увидети да у Маћедонијн може само тако бнти мнра н среће, ако се ономе који је нолнтичкн, социјално нлп бројно слабији обезбедн живот и развитак уиоредо с јачим суседом. Зато има неколико мера, међу којима н обезбеђење представншптва мањине у сви.м нредставничкнм те-