Delo

Д Е Л 0 36 развнјање, стало великнх моралнпх н материјалнпх жртава. Она бп то, верна принципима који су њу створили, без сумње радо поднела, али би у пме тогд требало и Србији нешто учиннти. Пре свега требало би обезбеднти слободан трансит њеној, а тако и бугарској, трговини ка Јегејскоме мору, слободан не само од провозне царине него и од свих оних других саобраћајних н административннх сметња, којима се често та слобода изиграва п њена употреба своди на нулу. Ово без сумње није никаки велики захтев. А још би боље било, кад би се између нове Маћедоније и осталих балканских држава (а на првом месту Србше и Бугарске) уговорио царински савез и уопште што тешња привредна и политичка веза, припрема за савез слободних балканских земаља. Али има још нешто, крупније од овога, што треба у корнст Србијину урадити. У овој дискусији није спомињана Стара Србија, сем што је новучена граница између ње и Маћедоније. Пнтање је шта би било с том земљом, кад би се остварила аутономија маћедонска. Би ли се она и даље оставила као поприште најнеобузданије анархпје? би ли се она предала окупаторкп Босне и Херцеговине, да и њу онако лепо уреди и усрећи? би ли се она унела у састав аутономне Маћедоније, и ако су то две разне земл.е с разним животом и приликама? По моме мншљењу у програм споразумевања између Срба и Бугара (или између нас и кога било другог) о решењу заплета у јевропском делу Отоманске царевине, треба уносити као бптну тачку и то: да Стару Србију треба придружити Србији. Као што је сноменуто, садашња крал:>евина Србнја н Стара Србија чннпле су до пре стотину година једну земљу, Србију. У тој земљи није нигде било лако живети, али је у оном делу ње који је онда чинио султанов београдски пашалук жнвот ностао управо несносан, и тај је део скочио на оружје. То је у почетку била очајничка побуна меснога значаја, алп се она у брзо претворила у борбу за пезавпсност целе Србије, а уз то н за ослобођење свега срнскога народа бд отоманскога господства. Та борба нспуњава главнн део нсторпје ових земаља у XIX веку. Али добивши таке размере и те тенденције, нокрет у Србији добио је брзо и међународии значај, те се међународнп утпцаји уплећу између српске револуцнје и Отоманске царевнне, некад подстнчући, алн чешће прекидајући борбу. Ти пре-