Delo

0 СТАРОЈ СРБИЈИ II МАЋЕДОНСКОЈ АУТОНОМИЈИ 37 кнди борбе ограничавали су, међународном интервенцијом, међе између ослобођеног и неослобођеног дела Србије, између слободне нове Србије и неослобођене Старе Србије. Значајно је да то међународно посредовање није ниједном додало ослобођеној Србији (сем градића Сокола) ннједно парченце још неослобођенеСрбије; напротив, онојесвојим аукторитетом враћало под турско ронство делове које је српско јунаштво било успело да једном ослободи. Преко целе садашње српско-турске границе има у косовском вилајету простран појас земље који је српска војска била заузела 1877-8 године и који је султану враћен по одлукама берлинскога конгреса. Та граница,. подпгнута 1878 године јевропским аукторн тетом, између два дела једне исте земље, гранпца у сваком погледу неприродна и неоправдана, има да падне под ударцима наставка борбе која се пре стотнну година почела између Срба и порте султанове. То је проширење Србији преко потребно. Она је сада мала, стешњена. Пма у Јевропи и других малих земаља, као што је Холандска, Данска, Белгија; али те земље пмају пред собом широка мора и слободно кретање на све стране, а о њиховпм колонијама, н. пр. холандскнм, нећемо ни да говоримо. Швајцарска истина нема мора, али она нема као Србија историјом одређене националне и човечанске задатке да од азијатских пашалука пуних голога робља ствара напредне јевропске земље са слободним грађанпма. Уз то, Србијине су границе са свнх страна, сем на Сави и Дунаву,, таке, да је пре одсецају од света него ли да је везују с њнм. Она је данас — под бременом својих задатака, мала н са толико страна затворена као загушена. Њој — која је прва међу балканским земљама пожњела победе над силом азијатском, која је другима дала пример јуначкога нрегнућа — дане су 1878 године таке границе и толицна државна област, да је заостала од млађнх држава Грчке н Бугарске. Не само то, него је после берлинскога конгреса Бугарској прнзнано ирнсаједнњење Псточне Румелнје, а Грчкој прнпремљено слично ирисајединење Крпта, док Србији не само што није дан никаки мах ка рашпрењу, него је још јаче притегнута граннчнпм стегама. Кад бн се данас Србији дало у Старој Србнјн само онолико нростора колнкојој је берлинскн конгрес одузео од онога што је њена војска ослободнла 1877-8 године у садашњој Бугарској и Старој Србијн,тобн већоднело добар део областн о којој је реч. Али бн то краљевпни нашој биласамо не-