Delo

0 СТАРОЈ СРБИЈП II МАЋЕДОНСКОЈ ЛУТОНОМИЈИ 39 становништва, и Србин би могао опет слободно дисати у својој земљи. Један од учесника у дискусији на семинару споменуо је сумњу да ли не би том приликом Србија извршнла насиље над националним правима арнаутским у земљи коју би заузела. Насиља никаквог не би, у ствари, могло бптп. Разуме се није реч ни о каком матерпјалном ни политичком насиљу. II ако немају права на останак у земљи у коју су се дивљачки увукли, онет не би могло бити ни речи да се онп силом уклањају из ње, или да се према њима поступа као са бесправном, освојеном масом. Они би ту остали као српски грађани. Без сумње им се ни у народност не би дирало. Они нама нису потребни. Нама је довољно да обезбедимо опстанак и развитак српске народности у тој класичиој земљи српској. Спомиње се међу тнм са стране протнвника српских, па то по незнању и други понављају, да је та земља само била српска, али да данас више иије наша, него арнаутска. Зато се зове у помоћ статистика, а познато је да је статистика врло услужна према оном ко хоће да је злоупотреби. Тако се на основи статистнке не целе него једног дела Старе Србије (до Шара и скопске Црне горе) тврди да ту живи већнна мусломанскога становништва. То је збиља истнна, али само кад се Стара Србија не узима као целина, него кад се одсече велики део новопазарског санџака и сва област источно и јужно од Шара п скопске Црие горе. Сем тога, овде није реч о верскнм, него о националним територнјама, није реч је ли Стара Србија православна плн муслимска, него је ли српска или арнаутска. Зато треба знати да међу мусломаннма има Черкеза, има правнх Турака (Османлија) и Срба. Ту нма нпр. Београђана, којп су 1867 године отншли из Београда, и који нису Арнаутп; има Никшића и других потурчењака из крајева који су по берлинском уговору прппалп Црној гори, све чпстих Срба по иародностн; има н доста Бошњака и Херцеговаца којн су били незадовољнп аустриском унравом у њихову завичају па се иселилн; пма много староседелаца Срба турске вере којн су примпли ислам алн нначе сачувалн народност. Све то треба одузетн од целокупног броја мусломанеког становништва, па мусломанске Србе прибројнтн иравославним н католичким Србима. Алн и оно муслнмана што остане ннсу све Арнаутп. Има ту још много Срба који су с новом вером прнмнлн арнаутскп језнк, алн задржали и сриски, а с њим н многе лруге сриске особине. То је право срнско-арбанаско станов-